У оквиру 57. Октобаског салона „Чудо какофоније“, у суботу 13. октобра, уз подршку Balkan Projects, непрофитне међународне иницијативе са седиштем у Лос Анђелесу, коју је основала Марија Каран, одржаће се три перформанса на три различите локације:

16.00 часова Алекс Бачински-Џенкинс у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1)
19.00 часова Ана Првачки у Народном музеју (Трг републике 1а)
20.00 часова Дона Кукама у Музеју града Београда (Ресавска 40б)

Као увод у Дан перформанса у петак, 12. октобра, са почетком у 18 часова у Галерији Артгет (Кнез Михаилова 5), одржаће се разговор са уметником Рашом Тодосијевићем и Симоном Кастетсом ( Simon Castets) директором Швајцарског института, као и промоција књиге FADE IN  коју је је оbjавио Balkan Projects уз подршку Швајцарског института. Ова књига бави се тражењем одговора на питање одакле долази fake art у филмовима и другим тв форматима?

Ова иницијатива планира да врати Балкан на мапу савремене уметности грађењем нове свести о локалном таленту, како прошлом тако и будућем, отварањем могућности за дијалог у оквиру уметничке заједнице широм света и обезбеђивањем услова да балкански уметници више не буду „изгубљени у преводу“. Разноврсним активностима – изложбама, догађајима и разменом локалних и међународних уметника, кустоса, критичара и колекционара – Балкански пројекти настојаће да створе нову инфраструктуру за једну снажну и богату уметничку сцену. Више него икад раније, уметност је најуспешнији и најузбудљивији начин окупљања и размене идеја, исцељивања и обогаћивања људског живота и мењања многих аспеката друштва.

О УМЕТНИЦИМА

Алекс Бачински-Џенкинс
Рођен 1987. у Лондону, Велика Британија
Живи у Варшави и Лондону

„Врлудамо“ је кореографска тачка за извођаче на ролерима који круже један око другог рецитујући, ремиксујући и реформулишући одломке стихова о жељи. Насумични, полихрони сценарио кружи међу перформерима и стално се мења услед њихових покрета, ставова и афеката. Својим непрестаним говором извођачи почињу да стварају један квир архив стихова и интонација, у којем су и стихови Есекса Хемфила, Ајлин Мајлс и Ленгстона Хјуза. Извођачи на ролерима круже кроз те артикулације жеље и сензуалности понављања које их покрећу.
Алекс Бачински-Џенкинс бави се кореографијом и перформансом. Претходне самосталне изложбе обухватају: Фондација галерије Фоксал, у Варшави (2018) и Галерија Чисенхејл, у Лондону (2017). Представио је свој рад и у Музеју савремене уметности Мигро у Цириху (2018); Музеју савремене уметности Пале де Токио, у Паризу (2017), Музеју модерне уметности у Варшави (2017), Швајцарском институту за савремену уметност у Њујорку (2016), Музеју Штуки у Лођу (2016) и у уметничком центру Базел Листе, у Базелу (2014). Саоснивач је феминистичког и квир прoјектног простора Кем у Варшави. Сарађивао је у програму Кућни радни простор, у Бејруту, 2012–2013.

Ана Првачки
Рођена 1976. у Панчеву, Србија.
Живи у Берлину
Рад „Шатор, квартет, гудала и лактови“, настао је 2007. године. Намера „Шатора“, који је истовремено скулптура, звучна композиција и перформанс, јесте да физички садржи звук, да укључи телесно и учини га ефемерним, да лирском да чврсту форму. То је један једноставан шатор, довољно велик да гудачки квартет у њему може да свира, али довољно мали да публика изван шатора може видети њихове инструменте или делове тела како га гурају и мењају му облик.
Ана Првачки је уметница перформанса и инсталација са позоришним и музичким образовањем. У својој интердисциплинарној пракси често се бави звуком и сензуалношћу. У радовима често користи благо педагошки и хумористички приступ и тежи концептуалној пракси с ниском емисијом угљеника. Излагала је на бројним међународним изложбама, укључујући и 14. Истанбулски бијенале SALTWATER: A Theory of Thought Forms, Истанбул, Турска, 2015; Бијенале Contour, Мехелен, Белгија, 2015; dOCUMENTA 13, 2012, Сиднејски бијенале 2007, Сингапурски бијенале, 2006; Тријенале у Торину, 2005. Самосталне изложбе и пројекти (избор): Музеј Хамер, Лос Анђелес; Музеј Изабела Стјуарт Гарднер, Бостон; Музеј савремене уметности Кастело ди Риволи, Торино; Институт за савремену уметност, Сингапур и Галерија 1301PE, Лос Анђелес. Њени радови се налазе у приватним и јавним колекцијама и институцијама попут MoCA, LACMA и Музеја Кастело ди Риволи.

Дона Кукама
Рођена 1981. у Мафикенгу, Јужна Африка
Живи у Јоханесбургу.
„Тренутно радим на историјском приручнику чија се поглавља „одвијају“ на различитим локацијама широм света. Свако поглавље представља сајт-специфик одговор на прошла, садашња и будућа интересовања не само за оно што је историја избрисала, већ и за тренутке у историји које би можда требало преиспитати. Форма ове књиге није ограничена на увезане странице са исписаним текстом. Она се креће између причања прича, јавног саопштавања, буке, споменика и предложених начина постојања. У претходних тринаест поглавља углавном се поново посећују места насиља (физички/дискурзивно, лично/јавно) усмереног на маргинализоване групе и које те групе трпе. За београдски бијенале ћу произвести поглавље које мапира, преко отпорних биљака, архитектонске ожиљке који су остављени на Београду након што је град кроз историју уништаван 44 пута. Сајт-специфик рад ће настати у току кратког истраживања које ће трајати до Бијенала. Општа намера књиге није да се поново проживи прошлост, већ да се оставе празнине за „повратке“ у садашњост; празнине које добијају грађу из прошлости и омогућавају контрадикторне будућности.“
Дона Кукама је интердисциплинарна уметница која црпи материјал за своје радове у истраживачким процесима заснованим на перформансу. Њен рад се опире установљеним „начинима рада“; често представља институције, поглавља књиге, споменике или историјске архиве који су подједнако реални и фиктивни. Перформансом, видеом, звуком, текстовима и не-споменицима, њен рад преиспитује начин на који се причају историје и граде вредносни системи; често се опирући утврђеним „начинима рада“.Кукама је реализовала своје перформансе у Јужноафричкој националној галерији у Кејптауну; Музеју савремене уметности у Антверпену; Новом музеју у Њујорку; учествовала је на 12. Бијеналу у Лиону; 6. Московском бијеналу савремене уметности; 32. Бијеналу у Сао Паулу. Недавно је, са малом групом уметника, позвана да покрене јавни програм 10. Берлинског бијенала; у оквиру јужноафричког павиљона, излагала је на 55. Венецијанском бијеналу. Кукама је члан Центра за реконструкцију историје (CHR – основан 2010. умро 2012. насељен духовима 2013. истерани духови 2014. Музеификован 2017).

Улаз је слободан у све просторе са улазницом Октобарског салона.