Бaлкaн Дискo
12 фотографијa,
70 цм x 100 цм
2010–2012. 

Рад је представљен као просторна инсталација у оквиру изложбе 54. Октобарског салона 2013. године у згради бивше робне куће Клуз, у Масариковој 4 у Београду. Све фотографије настале у су дискотеци „Балкан” у Вићенци 2010. године. Ова диско-инсталација значила је увођење ноћног клуба у концепт једне изложбе.

Учествовала је и на 55. Октобарском салону, Ствари које нестају, 2014. године.

Назив рада позајмљен је од једног од бројних ноћних клубова који носе име „Балкан” (е.г. Balkan Disco, у Вићенци, Италија; Balkan Disco Express у Бечу, Аустрија; Balkan Night у Хамбургу, Немачка), а у којима се слуша „балканска” музика – традиционални турбофолк. Деведесетих је турбо-фолк музика имала кључну улогу у дефинисању српског социјалног и националног идентитета. Реконтекстуализацијом дискотеке унутар уметничког простора, рад постаје својеврстан ready-made, преиспитујући тако границе естетике и етике, географије и геополитике, као и свакодневице и артифицијелног уметничког дела. У том светлу, Балкан престаје бити географска одредница те постаје културолошка: Балкан данас постаје стереотипан означитељ места доброг провода. 

Просторна инсталација у оквиру 54. Октобарског салона подразумевала је 13 фотографија кашираних на алубонд, неонску расвету, диско-куглу, шанк, шанк столице, џин-тоник, конобарицу.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметницаУговор о поклону: III-5-287/22.9.2014.
Инвентарски број: 1347
Фотографија: поставка 54. Октоабрски салон, Ана Костић

Избор библиографије:
54. Октобарски салон, Нико не припада ту више него ти, кустоскиње Red Min(e)d, Културни центар Београда, 2013.

О АУТОРКИ:

Андреа Палашти (1984, Нови Сад, Србија) у својој уметничкој пракси акценат ставља на питања културне географије, историје и свакодневног живота. Дипломирала је Фотографију на Академији уметности у Новом Саду. Академски назив доктора наука – уметности и медија стекла је на Групи за теорију уметности и медија Интердисциплинарних докторских студија Универзитета уметности у Београду 2015. године. Добитница је награде 54. Октобарског салона у Београду (2013), као и Награде „Искре културе” Завода за културу Војводине (2016). У склопу истраживачке стипендије Института за савремену историју, боравила је у фотографским архивама Државног архива (Берлин/Кобленц, Немачка), Wiener библиотеке (Лондон, Енглеска) и Америчког меморијалног музеја холокауста. Стипендисткиња је фондације kültüř gemma! и Министарства културе града Беча за 2018. годину, за истраживачки пројекат који се изводи у сарадњи с Народним музејом у Бечу, а бави се истраживањем приватних фотографија насталих за време Другог светског рата.

Заједно са Срђаном Кечом, била је сарадник на изложбеном пројекту 14 –14, ауторског тима која је представљала Републику Србију на 14. Бијеналу архитектуре у Венецији 2014. године. Тренутно ради као доцент на Академији уметности у Новом Саду, на предмету Ликовни елементи, катедри за Нове ликовне медије. Више информација на www.andreapalasti.com