Зец који је појео музеј
комбинована техника  – књига  и постоље
82 цм x 62 цм x 13 цм, 110 цм x 90 цм x 60 цм
2000–2016. 

Рад је настао након дугогодишњег пројекта/акције уметника коју је започео 1999. године у оквиру изложбе и перформанса Одлазак у бело када је позвао пријатеље и познанике да на 12 белих платна у галерији интервенишу на тему: зец. Наиме, за уметника зец је метафора проблема и болести нашег друштва, локалне заједнице, али и радости, успеха и задовољства.

Током изложбе сакупљен је велики број цртежа, графика, колажа, ad hoc креација, играчака и предмета с ликом зеца, који су постали основа будућег Музеја и Књиге Зец који је појео музеј. Од тада до данас Зец који је појео музеј разгранао се у више праваца: као приватна музејска поставка чији се фонд сваким даном увећава (данас броји више од 2.000 предмета чија је тема зец), али и као пројекат који доживљава своју ангажовану друштвено-политичку и изложбену активност.

Рад је излаган на 48. Октобарском салону: Микронаративи 2007. године, тада под називом Меморијални музеј Зец који је појео музеј.

Рад се бави питањем како се супротставити деструкцији и безумљу; како у зла времена обуставити уметнички рад или полемички реаговати. Идеја о ручно рађеној књизи-објекту настала је 2000. године, као потреба да се донирани радови обједине и систематизују. Колекција броји више од 300 јединица (цртежи, колажи, графике, компјутерске графике, фотографије), београдских и новосадских уметника, али и прилоге анонимних стваралаца, посетилаца изложбе, пријатеља, деце, поштовалаца и фанова зеца. С обзиром на обим грађе и подухват, уследили су импозантан изглед и величина књиге, којој су корице пресвучене зечјим крзном. Због њене тежине и габарита (51 страна и 15 килограма), по нацрту Н. Џафа за књигу је израђен специјалан сталак од кованог гвожђа („колевка”), инспирисан илуминацијом из рукописне књиге која се чува у Музеју за умјетност и обрт, Загреб. Као саставни део work-in-progress пројекта Зец који је појео музеј, књига је расла, доживљавала своје мене, пратила његове токове у својој изложбеној активности али је спремна да се, као засебан ентитет, одвоји и настави свој самостални живот.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-385/16.11.2016.
Инвентарски број: 1456
Фото: Милан Краљ, поставка 48. Октобарски салон 

Избор библиографије:
48. Октобарски салон, Микронаративи. Културни центар Београда, 2007.
Nikola Džafo: Lepus in fabula, 23.02 – 15.03.2011, katalog samostalne izložbe, tekst kustosa Živka Grozdanića, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2011.

О АУТОРУ:

Никола Џафо (1950, Нови Сад, Србија) диломирао је сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду 1978, где је и магистрирао 1981. године. Идејни је творац и покретач групе „Лед арт” (1993), суоснивач Центра за културну деконтаминацију у Београду (1995) и Мултимедијалног центра „Лед арт” у Новом Саду (2000). У подруму у улици Грчкошколска 5 са групом млађих новосадских уметника покренуо је Арт клинику, с утопијском идејом да уметност може да мења и лечи свет, која се 2013. трансформисала у ШОК задругу. Излагао је на више групних и самосталних изложби широм Србије и региона. Добитник је „Политикине” награде за ликовну уметност (2012) за изложбу „Lepus in fabula“, МСУВ, Нови Сад, 2011. године. Живи и ради у Новом Саду. Више информација на http://www.dzafo.com/