Perch for parabuteo unicinctus (E. Sotsas)
ламбда принт
100 цм x 100 цм
едиција: 1/5
2010.
Рад је део серије фотографија са скулптурама XX век, која је урађена специфично за 6. Тријенале савремене уметности у Љубљани. Док је истраживала кретање птица и њихову интеракцију са скулптурама које је намерно правила као реплике неких од најпопуларнијих дизајнерских предмета 20. века, Цибиц је радила са дресером птица грабљивица.
Кохабитација та два елемента требало би да подстакне анализу два примера комодификације – изложбене архитектуре и уметничког рада као таквог. Током целе своје праксе уметница користи слику птица грабљивица као снажан лајтмотив, као симбол променљивог нивоа производње сувенира: човек је у почетку користио птице грабљивице да би задовољавао основне потребе за храном, тек касније је почео да замењује њихову вредност за култивисано искуство природе – као трофеј и украс. Лјуди који су били довољно моћни стављали су пуњене птице и друге животиње поред драгоцених и чувених уметничких дела и дизајнерских предмета. Полазећи од те чињенице, Цибиц испитује статус уметничког рада, његов значај, политику његове презентације и његов однос с посматрачем.
Михa Цолнер
Рад је изложен на 54. Октобарском салону у Београду.
Тема нове серије радова Јасмине Цибиц је испитивање нивоа значења предмета којима Запад приписује способност да буду покретачи искуства. Сувенири из других крајева, измишљене иконе, фотографије, дизајнерски предмети и наравно – на врху друштвене лествице вредности – уметничка дела, све су то инструменти који омогућавају посматрачу да доживи оно што из различитих разлога не може да доживи непосредно, и управо због тога се у те предмете уписује вишак вредности (митска, субјективна, тржишна, естетска, политичка, културна и појмовна). Цибиц истражује разлоге тих промена у вредностима и процесе и услове самог искуства које их омогућавају.
Фотографије из серије 20. век приказују птице грабљивице које се одмарају на нечему што на први поглед изгледа као пречке. Грабљивице, које је човек у почетку користио да задовољи основне потребе, тек касније су постале ознака статуса и симбол луксуза. Сада им њихови власници замењују употребну вредност за вредност култивисаног искуства природе. У оквиру тог процеса преласка са употребног на трофејни предмет препознајемо преношење сентименталне, културне, друштвене и тржишне вредности на посматрача. Можда је то разлог што су аутентични трофеји, сакупљени на путовањима буржуја по далеким земљама, замењени лажним репликама, производима широке потрошње и сувенирима који немају ништа од праве суштине ствари коју би уопште требало памтити.
Петја Графенауер
© Културни центар Београда, Октобарски салони уметница
Уговор о поклону: III-5-288/1/23.9.2014.
Инвентарски број: 1349
Фото: Љубазношћу уметнице
О АУТОРКИ:
Јасмина Цибиц (1979, Љубљана, Србија) живи и ради у Лондону, бави се перформансом, инсталацијом и филмом, користећи низ активности, медија и позоришних тактика како би редефинисала или преиспитала специфичну идеолошку формацију и средства за њено обликовање, као што су уметност и архитектура. Њен рад повлачи паралелу између изградње националне културе и њене употребне вредности за политичке циљеве, бавећи се безвременошћу психолошких механизама и механизама меке моћи које ауторитарне структуре користе за сопствену реинсталацију и реинвенцију.
Јасмина Цибиц је представљала Словенију на 55. Венецијанском бијеналу својим пројектом За нашу економију и културу. Недавну монографију Јасмине Цибиц Spielraum објавили су BALTIC и Distanz, a NADA Kerber Verlag и Kunstmuseen Krefeld. Више информација на http://jasminacibic.org/