Корекција/портрет
фото-колаж
220 цм x 90 цм
2004.
Корекција/портрет је фото-документација пре, током и после естетске корекције на лицу уметника и тадашњег директора Музеја савремене уметности Војводине Живка Грозданића. Хируршки изведена корекција портрета направљена је по скицама и идеји Зорана Тодоровића.
У оквиру 50. Октобарског салона под називом Околности изложио је рад Цигани и пси, двоканалну видео-инсталацију.
Једна од најчешћих операција у естетској хирургији је корекција ушних шкољки – клемпавила, те је циљ овакве „акције” био да се лице Грозданића кориговањем клемпавила приближи моделу који се сматра пожељним, те и класично лепим. Битна карактеристика овог рада, која се уочава уопште у пракси Тодоровића, јесте потенцијал изрежиране и изведене ситуације/акције/догађаја која постаје уметничко дело. Тодоровић намерно користи извесне облике производње усмерене на преображај људског материјала/тела (масноћа, ткиво, коса, кожа) у артефакт или робу (сапун, ћебе, одећа).
Ако је тело поље различитих културолошких садржаја, као и културолошка конструкција зависна од модела полности, расног и класног препознавања, као и режима исхране, физичке активности и облачења, у овом случају је посреди процес брисања већ постојећих уписа. Грозданићу се дешава то што се редовно дешава онима који су укључени у механизме културне индустрије, од извођача фолк/поп музике до глумаца и спортиста, као и друштвеним и политичким представницима, за које се афективно везује пажња ширих маса и који стога служе као идентификациони модели: он бива „редизајниран” сходно укусу тих маса и сходно жељеном резултату тог замишљеног процеса идентификације. Тодоровић, с друге стране, овим чином напушта подручје искључиво личне одговорности, утврђене акцијама над сопственим телом, у коме је претходно његов рад био затворен, и улази у поље манипулације туђим телом.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-482/1/15.12.2014.
Инвентарски број: 1395
Фото: Љубазношћу уметника
Невеста #3
фото-колаж
280 цм x 100 цм
1998.
Рад Невеста #3 је перформанс у коме уметник наго женско тело премазано шећерним раствором, прекривено килограмима мува које су гајене за ту прилику и „велом” од полупрозирне тканине, користи као објекат (предмет посматрања) који је истовремено и субјекат (учесник/извођач) перформанса. Тодоровић Невесту поставља као живо извођење, упркос томе што је то извођење/перформанс представљено кроз документацију догађаја. У том смислу, изведбени догађај дешава се унутар „приватности”, а појављује се путем фото-колажа унутар „јавности”, где укључује интеракцију с публиком која често зазире пред изложеном интимношћу.
Овај перформанс извела је Тања Остојић, уметница која је 1996. године у Југославији започела своју уметничку праксу као перформерка у неповољним околностима изоловане уметничке сцене. Документација о догађајима/радовима Зорана Тодоровића је само једна уметничка форма, а иницирани догађаји су они моменти у којима уметност, без обзира на задате параметре, отвара могућност извођења облика живота. Тодоровић Невесту поставља и као „живо извођење” којим се нови медији или друштвене технологије уводе у специфичну изведбену ситуацију – однос приватног и јавног – интимног и заједничког.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-329/24.08.2018.
Инвентарски број: 113
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
INTENZITET AFEKTA: Performansi, akcije, instalacije: retrospektiva Zorana Todorovića, 18.03 – 6.04. 2009, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2009.
Jasmina Čubrilo, About restoring and nourishing/eating beauty, Reč 49, Beograd, 1998.
Stevan Vuković, „Korekcija/Portret”, u katalogu izložbe Galerija Konkordija: Izlagačka praksa kao kulturno–politička strategija, maj–avgust 2004, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2004.
Zoran Todorović: Toplina, 6.06 – 22.11.2009, Paviljon Srbije na 53. Bijenalu u Veneciji, Muzej savremene umetnosti Beograd, 2009.
О АУТОРУ:
Зоран Тодоровић (1965, Београд, Србија) професор је на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду, где је био један од оснивача предмета Трансмедијска истраживања. У својим радовима тематизује питања надзора, биополитичке управе и контроле – откривајући непријатне истине и скривене мотивације. Излаже од 1992. године у водећим домаћим и светским институцијама и фестивалима нових медија у Европи и свету. Представљао је Србију на 53. Бијеналу у Венецији. Дела му се налазе у приватним и државним колекцијама у свету и у Србији. Добитник је Награде 41.Октобарског салона 2000. године.