Рођачки шамар
филм
15’
2012.
Рад је излаган и продуциран за потребе изложбе 53. Октобарског салона, Гуд лајф.
Филм је лична прича уметника о покушају да обнови давно изгубљене или охлађене везе с рођацима којих се сећа из детињства.
У стилу ломатања по свом породичном стаблу, путујем, поново се дружим са људима које добро памтим када сам био дете и тражим од њих савете како да коначно направим тај жељени „прави филм”. Наравно, наслов филма сам каже, понекад бисмо се за филм и потукли. Другарски-рођачки. Више пошамарали, порвали… Иако многи од њих нису више у пуној снази као што су били за време мог детињства, када сам, због сопствених безобразлука, управо од поменутих рођака, добијао батина и батина. Данас, након ових „лемања”, обично се искрено загрлим са њима, врућ, знојав и зачудо – срећан. Најзад, све је то за мене добро и јако здраво, пошто сам за макљаже и табање прилична кукавица. Сећам се коментара једног војника када сам се, ономад у војсци, жмурећки, вероватно и не дишући, коначно потукао:„Вид’ га, добио батине, а фино му!”
Милош Томић, из каталога 53. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-131/1.6.2020.
Инвентарски број: 210
Фото: квадрат из филма
Избор библиографије:
53. Oktobarski salon, Gud lajf: fizički narativi i prostorne imaginacije. Kulturni centar Beograda, 2012.
О АУТОРУ:
Милош Томић (1976, Београд, Србија) дипломирао је филмску режију на Факултету драмских уметности 2001. у класи професора Мише Радивојевића. Магистрирао је на филмској академији ФАМУ у Прагу 2006, на Одсеку мултимедијалне анимације у класи професора Петра Скале, а 2013. и докторирао на ФАМУ с тезом „Драгоценост одбачених предмета – ђубрета, као материјала за филм, анимацију, фотографију…”. Један је од оснивача легендарне групе „Клипани у пудингу”, страствени је колекционар и стрпљиви колажиста, активан учесник и пропагатор ‟LO-Fi” фестивала који се током деведесетих година борио за слободан, јефтин и независан филм, а већ је неколико година и професор на Факултету за медије и комуникације у Београду, на Одсеку за дигиталну уметност и нове медије. Као аутор излагао је на бројним изложбама широм региона и Европе. Његова уметничка каријера добија нов замах 2013. године када је, заједно с Владимиром Перићем, представљао Србију на Венецијанском бијеналу. Живи и ради у Београду.