Гo као златни Буда
пигменти и MDM везиво на платну
86 цм x 250 цм
2013.
„… Преко својих платана и амбијенталне целине Дестил Марковић вешто продева нит континуитета, која одликује векове трајања цивилизације, остварујући високо референтно, снажно критички интонирано сведочанство и тумачење савременог света – тоталитарног дехуманизованог неолибералног капиталистичког модела, где се различитим методама надзирања и контроле спроводи савремена инквизиција над слободом духа и мишљења”.
Д. Пурешевић, Од Еухаристије до Инквизиције, каталог изложбе Милован Дестил Марковић, Баркодиране слике, Ликовна галерија КЦБ-а, новембар 2019.
Рад под називом Го као златни Буда, који је био изложен на 56. Октобарском салону у избору кустоса Дејвида Елиота део је циклуса слика с бар-кодовима, рађених пигментима на платну. „Иако наизглед представљају монохромне апстракције, пруге на Марковићевим сликама с бар-кодом означавају писане речи. Сваки текст може бити преведен у бар-код и самим тим унет у систем светске трговине. Бар-кодови су резултат свеобухватног процеса кодификације која се завршава у ритму серија вертикалних линија. Ова апстракција омогућава међународни, рационализовани систем контроле производа који нам нуди крајње мерљиву корист – да краће чекамо у реду у супермаркету.
Преносећи ове дигиталне структуре на платно, Марковић систем доводи ad absurdum.
Његова захтевна уља на платну производ су тешког рада и све су друго до масовни производи. Она нам не нуде могућност да се рад рационализује или оптимализује и не могу се „превести” у називе производа и њихове цене. Она међутим садрже нешто друго: кратке цитате из порнографске литературе као и цитате о политици и банкарству – слике из света моћи и потискивања. Поред сваке слике одштампан је и ‘нормалан’ бар-код као скривена опаска на могућност комодификације уметности”.
Бенедикт Штегмајер, каталог 56. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону и откупу: III-5-411/15.11.2019.
Инвентарски број: 1666
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
Милован Дестил Марковић, Радови 1980 –2020, Музеј савремене умјетности Републике Српске, Културни центар Београда, Удружење грађана SEEcult.org, Бања Лука: Београд, 2019.
56. Октобарски салон, Љубавни занос. Културни центар Београда, 2016.
Milovan DeStil Marković, Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak, 2008. Tekstovi: Benedikt Stegmayer, Boris Buden, Ješa Denegri, Jovan Despotović
Markovic: Transfigurative Works, Verlag fur Moderne Kunst, Nurnberg, 2006. Tekstovi: Boris Buden, Bojana Pejić, Claudia Wahjudi, Yoshiko Honda
О АУТОРУ:
Милован Дестил Марковић (1957, Чачак, Србија) једна је од кључних фигура београдске уметничке сцене осамдесетих. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, где је иницирао отварање култног клуба Академија. Преломна година у његовом животу била је 1986, када добија угледну „Политикину” награду за сликарство, излаже на Венецијанском бијеналу и сели се у Берлин, где и данас живи.
Деловање Милована Дестила Марковића, дуже од 40 година, у широком пољу визуелне уметности (инсталација, перформанс, видео, филм), а понајпре у сликарству, могло би се у најкраћем маркирати најзначајнијим сегментима његовог опуса – од Еухаристије (1985), преко Прототипа и Трансфигуративних радова (Текст портрети у пројекту Бескућници, Карминке, Баркодиране слике), до Инквизиције (2018), а окарактерисати као уједињење матрица византијске духовности са снажним набојем револта и друштвеног критицизма.
Више информација на http://www.markovic.org/