Around
књига-партитура, фотографије у боји; видео
30 х 21 cm, 20 страна; 4′
1984-2021.
Around је воковизуелни рад снимљен као видео 1984. године. Centro Videoarte из Фераре наручио је реализацију овога рада у сврху учешћа на фестивалу Immagine e suono у истоме граду, фебруара 1984.
Цео рад се „окреће“ око енглеске речи „around“. Број одељака рада одговара броју слова/гласова те речи. Сваки одељак се звучно и визуелно бави сваким њеним словом и гласом. За потребе рада уметник је израдио од картона све реквизите и лично извео све предвиђене покрете и звукове. Сваки одељак доноси варијације интерпретација слова које се „окреће“. Последње слово „d“ ставља се испод огледала, чиме се добија слово „g“ изнад „d“, а што глас оцеловљује као „god“. Владан Радовановић је предложио воковизуел као вишемедијски род уметности који уз звучно, визуелно и просторно може укључити и кинетичко и тактилно уз обавезно значење. Он обухвата све звучне и визуелне појаве, правце и поетике од глосолалија и ропаличког стиха преко carmine figurate до конкретне, кинетичке, визуелне и звучне „поезије“.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу III-5-299/22.10.2021.
Инвентарски број: 1709
Фото: квадрат из видео рада, љубазношћу уметника
О АУТОРУ:
Владан Радовановић (1932, Београд, Србија) дипломирао је Композицију на београдској Музичкој академији, у класи проф. Миленка Живковића. Са још троје уметника 1958. оснива Медиалу, а 1959. је напушта. Иницирао је оснивање Електронског студија Радио Београда, којим је руководио од 1972. до 1999. Године 1993. предлаже пројекат и оснива отворену групу СИНТУМ. Године 2000. предлаже оснивање Групе за ВИШЕМЕДИЈСКУ УМЕТНОСТ при Последипломским интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду.
Ствара и истражује у 10 подручја. Од 1953. бележи и црта снове. Од 1954. ради лик-значење-звук, потом воковизуел, и протоконцептуални пројектизам. Године 1955. уводи чињења (сродна каснијем перформансу). Исте године у музику уводи минимализам или редукционизам, а 1958-1959. развија космичко-сакралну хиперполифонију. Од 1956. истражује у тактилизму. Од 1957. развија полимедиј (касније преименован у синтезијску уметност), идеограме и рад с телом (сродан каснијој телесној уметности). Од 1958. почиње да у ликовној уметности негује семиапстрактни структуризам.
У погледу чисто технолошког развоја, музику за траку ради од 1960, чисту електронску музику од 1966, компјутерску музику од 1977. и компјутерску графику од 1988.
Написао је преко 250 теоријских текстова о музици и новијим тенденцијама у уметности. Одржао је 29 самосталних изложби, перформанса и концерата у земљи и иностранству. Композиције су му трипут представљале Југославију (1969, 1976, 1988) на фестивалима Међународног друштва за савремену музику (SIMC).
Добио је једанаест домаћих и међународних награда за музику (међу њима су 3 прве награде на такмичењима Југословенска музика на Радију – 1969, 1972 и 1975, Октобарска награда 1971, II награда у Буржу за електроакустичку музику 1979, награда Gianfranco Zafrani на Prix Italia 1984, I награда на Међународној трибини композитора у Београду 1998), 6 за литературу (међу њима су Нолитова награда 1968, I награда на конкурсу Трећег програма Радио Београда за експериментални поетски текст 2006, Награда „Тодор Манојловић“ за модеран уметнички сензибилитете 2019), 7 за визуелне уметности (међу њима су I награда Министарства културе за најбољу мултимедијалну изложбу 1992, I награда за видео у Сао Паолу 1997, Награда Града Београда за Синтезијску уметност као најбољу изложбу у 2007. години, 2008, Награда САНУ „Милан Табаковић“ за Линеарију као најбољу изложбу одржану у периоду 2006-2008 године, 2009) и Вукову награду за изузетан допринос развоју културе 2014.
Члан је Удружења композитора Србије и Удружења ликовних уметника Србије. Од 2001. је професор по позиву на Универзитету уметности у Београду, Група за вишемедијску уметност. Године 2005. постао је почасни доктор музике Универзитета у Колумбусу, Охајо. Године 2006. постао је почасни доктор вишемедијске уметности Универзитета уметности у Београду. Уврштен је у лексикон Срби који су обележили ХХ век – пет стотина личности.