Гестуални говор Јозефа Бојса
8 мм филм регулар, у боји, 18фпс дигитализован мастер
15’ 55”
едиција 2/5 (5+2АП)
1973/2016.
Филм је монтиран 1973. године, када је приказан у Студентском културном центру и још неколико пута током седамдесетих година, након чега аутор заборавља на филм и путеви уметности га воде на друге стране.
Међутим, 2016. године, уредник галерије Мењачница Goethe-Institutа започео је програм изложби (које се без прекида одржавају до данас, пуних пет година) где би се представљали радови уметника који су на неки начин сарађивали са немачким уметницима или су радили радове који су на неки начин у интеракцији са немачком уметношћу и културом. Тада сам се сетио да сам својевремено снимио већу серију црно-белих фотографија и сладова у боји као и поменути филм. За ову прилику сам се прихватио посла и у дигиталном формату урадио пост-продукцију овог филма. Поново сам монтирао, додао неколико секвенци кадрова и уснимио инструменталну музичку подлогу, музику Рихарда Вагнера. Ова дигитална варијанта филма настала је 2016. од материјала снимљеног године 1973.
Премијера дигиталне варијанте филма одржана је 3. марта 2016. године, у Goethe-Institutu, на изложби: Документ као уметнички рад: Гестуални говор Јозефа Бојса, филм и фотографије Зорана Поповића, 1973 (Фестивал уметности у Единбургу). Галерија Мењачница, Goethe-Institut Београд.
Зоран Поповић, уметник
У галерији Мењачница Goethe-Instituta уметник ексклузивно je представио филм и фотографије настале 1973. године када је на уметничком фестивалу у Единбургу, где је и сам излагао, снимио дванесточасовно предавање, светски познатог уметника немачког порекла, Јозефа Бојса (Joseph Beuys). 1973. године, на Фестивалу уметности у Единбургу, у Галерији Richard Demarco, на изложби Осам југословенских уметника, Поповић је излагао графике и слајд-пројекције своја два перформанса која је претходно извео у Београду (Перформанс Аксиоми, изведен у галерији СКЦ септембра 1972, и фото-перформанс, Скривање иза Sally Holman, реализован у парку Ташмајдан, јуна 1973).
На поменутом фестивалу, у оквиру програма Галерије Richard Demarco, који је био реализован 19. августа 1973, у сали Мелвил Колеџа (Melville College), на истом подиуму и у исто време, свако засебно је изводио свој перформанс, Марина Абрамовић, Гергељ Урком, Раша Тодосијевић и Зоран Поповић.
На истом овом месту, 20. августа 1973, Поповић је 8мм камером снимио перформанс Јозефа Бојса: Дванаестчасовно предавање, посвећено Анахарсис Клоцу (Anacharsis Cloots; пруски племић, рођен поред немачког града Клеве, значајна фигура француске револуције, члан Француског парламента 1792-1794). Поповићев петнаестминутни филм фокусира телесни и гестуални говор Јозефа Бојса. Филм је Поповић допунио музиком, којом се додатно дочарава естетско а мање прагматично интересовање за Бојсову акцију, и успоставља разлику између формалног преношења садржаја и телесног уобличавања комуникације. Бојсово предавање и Поповићев филм представљају крајности али и функционалну целину.
Поред филма, у галерији Goethe-Instituta било је изложено око 30 фотографија, у боји и црно-белих, већег и мањег формата, које садржајно одговарају филму, а као документ фотографије су и додатно занимљиве: у публици се препознају актери београдске уметничке сцене, Биљана Томић, Раша Тодосијевић, Гера Урком, Неша Париповић, Марина Абрамовић, Јасна Тијардовић, Нуша и Сречо Драган, Ирина Суботић, Жика и Сања Глигоријевић, Том Мариони (уметник, писац и кустос, који је 1970. основао Музеја концептуалне уметности у Сан Франциску).
Овај рад посвећен Бојсу, поред јасне документарности, својеврсно упућује на различите припадности Поповићевих наратива, од биографских до аналитичких и теоријских, такође посредно говори о времену, начинима деловања, утицајима и разменама унутар уметничке праксе тога доба.
Уна Поповић
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу : III-5-300/22.10.2021.
Инвентарски број: 1708
Фото: квадрат из видео-рада, љубазношћу уметника
О АУТОРУ:
Зоран Поповић (1944, Београд, Србија) је више од четрдесет година присутан на српској и некадашњој југословенској сцени, са врло приметном улогом и у одговарајућим међународним уметничким збивањима (о чему сведочи уметникова детаљна биографија и библиографија). Из његове богате уметничке биографије посебно се издвајају следећи основни подаци. Један од чланова историјске групе шесторо уметника која почетком седамдесетих година прошлог века уводи у Београд идеје и поступке тзв. нове уметничке праксе извршивши један од најкрупнијих преображаја у поимању језика уметности и средстава уметничког изражавања. У том контексту Поповић је аутор низа пионирских и кључних радова као што су први филм уметника, филм Глава/Круг, 1968. и цео систем цртежа, фотографија, постера, инсталација и перформанса Аксиоми, 1971-73.
У време боравка у Њујорку 1974. ступа у лични и радни контакт са најужим центром предводника америчке концептуалне уметности, учествује у њиховим манифестацијама и сарађује у часопису The Fox, 1975. Свој њујоршки боравак документује ауторским друштвено-ангажованим филмом, Struggle in New York – Борба у Њујорку, 1976, антологијско дело српске и светске концептуалне. Учесник је бројних презентација савремене југословенске уметности у иностранству (Единбург, Беч, Варшава, Модена, Дортмунд, Берлин, Брисел, Луксембург, Рим, Ђенова и др), као и Бијенала младих у Паризу 1977. Заступљен је на ретроспективној изложби Нова уметност у Србији 1970-1980. у организацији Музеја савремене уметности 1983, исте године приређује самосталну изложбу под називом Нова иконодулија у Салону Музеја савремене уметности, којом отвара нову фазу и започиње са целим низом идеја и реализација настављајући их и разрађујући их до данас. Бави се теоретским радом и организацијом изложби, активан је у културном и уметничком животу средине. Учествује на међународној врло значајној изложби на којој је после пада берлинског зида дошло до предлога обједињавања западноевропске и источноевропске уметничке сцене Европа – Европа, Сто година авангарде у средњој и источној Европи (Europa – Europa Das Jahrhunderet Der Avantgarde In Mitel und OstEuropa) у Бону 1994, и заступљен је на узложби Рене Блока In den Schluchten des Balkan, у Музеју Фридерицианум у Каселу 2003. О његовом раду писано је или је својим прилозима заступљен у бројним публикацијама у земљи и иностранству, међу којима су од посебног значаја Theories and Documents of Contemporary Art, Berkeley: University of California Press, 1996, као и Art and Social Change: A Critical Reader – Anthology, Tate Publishing with Afterall, London, 2007, у којима је објављен његов текст For Self-Management Art. Друго издање ове књиге, објављено је на португалском и енглеском језику, у Сао Паолу, намењено је Бразилу и Латинској Америци. Добитник је више угледних награда; награда југословенског значаја Седам секретара СКОЈ-а у Загребу 1973. Награда 31. Октобарског салона за цртеж, Београд 1990. Награда Бранко Вучићевић, Београд 2019. Члан је удружења ликовних уметника Србије.
(Наративну биографију аутора написао Јерко Јеша Денегри)