Стара фрајла
инсталација, звук
димензије променљиве
2012.
1) узмите чашу
2) нађите место где је звук најбољи
3) прислоните врх чаше на зид
4) приближите ухо дну чаше и слушајте
Упутства која су пратила презентацију рада који је био продуциран и изложен за потребе 53. Октобарског салона, омогућавала су да се чује аудио-запис приче под називом Стара фрајла која се односила на историју зграде бившег Геозавода у Београду, где се одржавала поменута изложба.
Део приче
Била једном једна кућа. Кућа коју си сви у граду звали „најлепша кућа у граду”. Најлепша кућа коју нико није видео изнутра, бар не намерно. Па како неко онда може да каже да је то најлепша кућа ако није прошао њеним ходницима или се макар попео њеним степеницама, видео њен ентеријер, питам ја вас? Зар не знају да лепота једне куће долази изнутра, из њене унутрашњости? Када ми се човек приближи и суочи се са мојим поломљеним прозорима, почне да се пита… Да ли је то стварно најлепша кућа? Како је то могуће… Тешко је разумети шта сам ја. Неки би рекли да имам нешто налик кризи идентитета. Прошло је доста времена од када су ствари имале смисла… Видите, направљена сам за једно потпуно другачије доба и друштвени положај…
(…) Али, хајде да вам испричам моју причу од почетка… Када сам изграђена, овај крај је био од највеће важности. Стајао је поносно и сијао, а ја сам била обећање будућег друштва просперитета које се градило са друге стране реке, насупрот великој империји. Слала сам поруку — све што можете ви прекопута, могу и ја. Саграђена сам да обављам важну функцију у друштву, као будући центар финансија, тачно на граници. Каква је грандиозна илузија то била, каква чиста декорација… Али причаћу вам о томе касније. Увек сам била поносна, макар у првим деценијама свога живота, на чињеницу да сам изграђена као чин великодушности, као дар богате особе која је имала визију за своје друштво. Осећала сам се посебно. Од неколицине зграда насталих на исти начин, ја сам била најлепша и најлуксузнија. Али — и овде ризикујем да звучим као мој добри стари другар Вустер — од украса је увек био важнији осећај значаја. Саграђена сам да будем центар привреде и будућих финансија. Срце важне капиталистичке државе. У добростојећем крају. Један поглед из хотела Бристол прекопута учинио би да сва устреперим од ишчекивања доброг живота који следи. Па, то је била грешка. У мојим хм, хм годинама, једна ствар у коју сам се изнова и изнова уверавала је то да се планови праве за један правац, а да стварност крене другим. Ништа не сведочи боље томе него моји, сада поломљени, прозори.(…)
Дубравка Секулић
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о поклону: III-5-246/28.8.2014.
Инвентарски број: 1342
Фото: архива КЦБ, фото Ана Костић
Избор библиографије:
53. Oktobarski salon, Gud lajf: fizički narativi i prostorne imaginacije. Kulturni centar Beograda, 2012.
Magic in the Air (Еurоvisiоn, Теlеvisiоn, Еurоpе)
видео (ДВД)
8’3”
2010.
Ироничaн видео–колаж слика поп културе, прича о развоју Европе након Другог светског рата из две неочекиване перспективе. Једна прати причу такмичења за најбољу песму Евровизије, а друга стандардизацију телевизије, доводећи у питање њихов статус „неутралних” појава. Да ли се Европа заснива на систему контроле и да ли су њени технолошки стандарди неутрални?
1956. Основано такмичење за Песму Евровизије
1957. Потписана Римска повеља
1961. Југославија дебитовала на Песми Евровизије
1968. Прва Евровизија у боји емитована из Лондона у ПАЛ стандарду
1973.1 Израел се прикључио такмичењу
1980. Мароко је једини пут учествовао на Песми Евровизије
1989. Победила Југославија, једина комунистичка земља на такмичењу
1990. Песма Insieme Unite Unite Europe победила је на Евровизији у Загребу
1991. Распала се Југославија
1992. Потписана Мастрихтска повеља
1993. Ступањем на снагу Мастрихтске повеље створена је Европска унија
1994. Седам земаља бившег Источног блока, на челу с Русијом дебитују на Евровизији
1994. Земље бившег Источног блока почињу да мењају стандард телевизије и са SECAM прелазе на PAL
2003. Турска побеђује и локални политичари изјављују да су сада ближи Европској унији
2005. Европски простор за емитовање (European Broadcasting Area) проширује се да обухвати кавкаске земље
2006. Дебитује Јерменија
2007. Дебитује Грузија
2007. Први дигитални пренос Евровизије из Хелсинкија
2008. Дебитује Азербејџан
Која су правила под којима дефинишемо шта је Европа?
И шта је европско?
Да ли су технички стандарди неутрални?
И како утичу на симболички и технички простор?
У каквој су вези развој Европе, телевизије и Евровизија?
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-518/24.12.2014.
Инвентарски број: 1393
Фото: квадрат из видео-рада
О АУТОРКИ:
Дубравка Секулић (1980, Ниш, Србија) је архитекта-истраживач. Завршила је Архитектонски факултет у Београду и Одсек дизајна на Јан Ван Ајк Академији у Мастрихту. Од 2003. године радила је на Архитектонском факултету београдског универзитета с професором Иваном Куцином, као асистент наставе на разним програмима, углавном бавећи се сарадњом с другим школама. Од 2007. године ради као извршни уредник школског магазина Anchor. Сарађивала је са загребачком групом Платформа 9.81, а током 2004. и 2005. била је део групе која је водила алтернативни простор БИГЗ у Београду. Од 2016. године асистент је на Институту за савремену уметност у Грацу.