Случај
уље на платну, дигитална штампа
114 цм x 114 цм x 4,5 цм, 29 цм x 29 цм
2017.
Инсталација Случај осликава Оташевићев карактеристичан радни метод, који подразумева прерађивање неуметничких материјала, популарних урбаних предмета, представа које припадају локалној или интернационалној популарној и свакодневној култури, медијских клишеа, културних стереотипова. Склоност ка реаранжирању нечега што је препознатљиво Оташевић је у неком рудиментарном облику показао и развијао од средине седамдесетих година до данас, те зидна инсталација Случај, у зачудном ремиксу комбинује Маљевичев Црни квадрат и Хармсове Случајеве.
У радовима Душана Оташевића јављају се специфични феномени и релације везане за уметност постпродукције, која подразумева семпловање и ремикс у контексту авангарде, поп-арта и постмодернизма попут апропријације, монтаже, цитата, рециклирања. Фундаменталан концепт ремикс културе заснован је на чину преузимања и употребе постојећег материјала да би у сагласности са својим жељама стваралац створио нешто ново. Радови Душана Оташевића често се стилски карактеришу као специфична варијанта поп-арта у југословенском, социјалистичко-модернистичком уметничком контексту, где уметник не обрађује брендиране производе, већ производе свакодневне опште потрошње. Његови радови припадају ангажованој уметности у којој аутор спаја критику и иронију. У сликарском поступку његови радови приказују технолошко-занатску редукцију и свесну демистификацију стварања. Већином имају облик објеката у комбинованој техници где доминира дрво као материјал.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-381/1.11.2019.
Инвентарски број: 1663
Фото: КЦБ
Избор библиографије:
Душан Оташевић: Гозба, 27.03 – 22.04.2018, каталог самосталне изложбе, текст Јасмине Чубрило, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак, 2018.
О АУТОРУ:
Душан Оташевић (1940, Београд, Србија) завршио је Академију ликовних уметности (данас Факултет ликовних уметности) у Београду 1966. године у класи проф. Љубице Цуце Сокић. Од 1965. приредио је око педесет самосталних изложби и учествовао је на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, на којима је представио радове у различитим медијима (слике, објекте, инсталације, цртеже, графике, колаже). Од почетка седамдесетих изводи сценографије за позоришне представе. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. године. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. године. Од 2011. обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и уметности. Дела му се налазе у многим музејским и галеријским збиркама (Музеј савремене уметности у Београду, Народни музеј у Београду, Музеј града Београда, Уметничка збирка САНУ, Збирка Дома војске Србије, Музеј Зептер у Београду, Галерија ликовних умјетности у Осијеку, итд.), као и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. Добитник је је повеље Капетан Миша Анастасијевић за допринос култури (2014), награде Чачка на 18. Меморијалу Надежде Петровић (1994), награде за сликарство Октобарског салона 1993. године и многих других. Живи и ради у Београду.