Излози: Београд 1980. Београд 1999. Београд 2008.
фотографије у боји
30 цм x 40 цм (3 ком)
2008.
Рад је приказан на изложби 49. Октобарског салона 2008. године и представља фотографије излога направљене на дан смрти Јосипа Броза Тита, потом током периода НАТО бомбардовања Београда и након проглашења независности Косова.
Реч је о избору фотографија на којима је протагониста фотографског догађаја београдски излог. Прва серија настала је у мају 1980. током државне жалости поводом смрти југословенског председника Јосип Броза Тита, дана који су у локалној штампи називани Данима бола и поноса. Друга серија рађена је током НАТО бомбардовања Београда у пролеће 1999. године. Трећа серија снимљена је 21. фебруара 2008. године, и региструје ситуацију у српској престоници после проглашења независности Косова 17. фебруара.
Као и у многим другим њеним радовима (који су обично конципирани као серије) и овде се може детектовати њено познавање историје уметности и фотографије: мислим да би историјске референце за ове три серије са излозима били дада и европски надреализам, и наравно списи Валтера Бенјамина. За све њих, као и за саму ауторку, излог је место, тачније знак, потрошачког друштва. За разлику од претходника, међутим, Горанка Матић нам показује излоге у локалном контексту (титоизам, рат, односно период транзиционе економије) и тиме указује на нераскидиве односе између две различите идеологије, оне робне и оне политичке, била она социјалистичка или националистичка. Истовремено, ове три серије могу се видети и као три историјске станице у животу Београда.
Бојана Пејић, из каталога изложбе 49. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о поклону: III-5-328/24.08.2018.
Инвентарски број: 112
Фотографија: Љубазношћу уметнице
Фото есеји
видео
15′
2021.
Реч је о најновијем раду Горанке Матић, серији дигитализованих фото есеја преточених у видео рад, који сведоче о догађајима из скорашње историје.
Кроз фото документе преточене у видео есеје преплићу се слике града, сада већ историјских збивања, живота али и интимног света ауторке. Живот је оно што Горанку највише занима, па истинитост њених фото записа изазива у исти мах и болност и поштовање. Поштење као принцип и моћ да буде, са једне стране присутна и емпатична, а са друге непристрасна и са правом мером отклона, учинили су је једном од најзначајнијих визуелних уметница са ових простора. Фото есеји бележе збивања на београдским улицама у марту 1991. године, потом проглашење Слободана Милошевића за председника Републике Србије, путовање Трансибирском железницом, жене које прелазе границу и меморабилије из живота ауторке.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-279/08.10.2021.
Инвентарски број:
Фотографија: квадрат из видео-рада, љубазношћу уметнице
О АУТОРКИ:
Горанка Матић (1949, Марибор, Словенија) живи и ради у Београду. Завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Фотографијом се бави од 1980. године и објављивала је у часописима Џубокс, Старт, Свијет, Полет, Омладинске новине, Дуга, Либератион, Дело, Политика. Од оснивања Студентског културног центра (СКЦ) 1971. године била је његова стална сарадница, као и једна од уредница ликовног програма и кустоскиња галерије Срећна нова уметност. Од 1978. до 1980. године водила је Галерију 45 на Новом Београду. Током осамдесетих година прошлог века њен рад је нарочито значајан у области рок фотографије, када је направила и бројне омоте плоча за неке од најпознатијих рок бендова на овим просторима.
Била је уредница фотографије у недељнику Време и дневном листу Политика, а од 2010. године радила је на Радио-телевизији Србије у арт дирекцији.
Осам година је предавала фото-журнализам на Факултету политичких наука у Београду. Чланица је УЛУПУДС-а од 1986., излагала је у земљи и иностранству и добитница је награде 39. Октобарског салона, потом награде Освајање слободе 2002., Политикине награде 2004. године и годишње награде УЛУПДС-а 2005. године. Објавила је књиге Дани бола и поноса и Десет година против. Удружење новинара Србије је Горанки Матић доделило Награду за животно дело 2019. године. Ради као доценткиња на Департману за дигиталне уметности Факултета за медије и комуникације. Њени радови налазе се у колекцији Музеја савремене уметности у Београду.