Entanglement games
троканална видео-инсталација
3’
едиција: 1/5
2010–2016.
Троканална видео-инсталација под називом Игре преплитања говори о могућности анализе једног догађаја који прекида звоњава телефона. Звоњава се доживљава као једна честица догађаја која отвара простор за низ других честица догађаја с којима се повезује. Док минималне разлике у реакцијама главног протагонисте, Неше Париповића, представника југословенске концептуалне уметности, отварају простор за различите интерпретације, заправо се минималним средствима указује на клизање смисла у односу на прецизну, сведену и аналитички постављену мапу једног догађаја.
Рад је био приказан у оквиру 56. Октобарског салона, Љубавни занос.
Та прича може да буде љубавна – за неког романтичног или трачу склоног учесника .Та прича може да буде прича о пријатељству – за некога који можда јесте романтик, али свакако није трач мајстор.То може да буде и крими прича, СФ прича – замислимо само ситуацију да се на прозору кроз који Н.П. гледа појави НЛО. То може да буде занимљива прича; или досадна, сентиментална, забавна, смешна,(…)прича. То може да буде почетак једне приче или њен крај, или почетак друге приче и другог догађаја.
Наративни део догађаја је оно што препознајемо, повезујемо са својим или туђим претходним искуством, знањем или предвиђањем. Догађај је нешто што нам најчешће измиче, нарочито ако траје дуже или спорије. Тада измиче нашем реалном искуству и најчешће нам је скоро невидљив. Наратив је најчешћи облик преко којег се упознајемо с догађајем. (…)
Јован Чекић се у свом теоријском и уметничком раду бави теоријом догађаја: мапирањем догађаја и анализом честица које чине један догађај помоћу дијаграма, покретне и непокретне слике.
Текста Маје Станковић у каталогу 56. Октобарског салона
Веза између главног протагонисте видео-рада Неше Париповића и аутора Јована Чекића потиче још од седамдесетих година прошлог века. Наиме, филм Неше Париповића Н.П. 1977, који представља шетњу Београдом током које уметник прави пречице, скаче преко зидова, кровова, снимао је Јован Чекић. Он свакодневну радњу води до крајности и филм омогућава да се шетња настави брзином која је неразумна, а сама радња у основи је иронична. Рад Игре преплитања, деценијама касније, могао би бити протумачен и као антипод акције/догађаја Н.П. 1977.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-439/13.11.2018.
Инвентарски број: 1622
Фото: квадрат из видео-рада
Избор библиографије:
56. Октобарски салон, Љубавни занос. Културни центар Београда, 2016.
О АУТОРУ:
Јован Чекић (1953, Београд, Србија) дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду и докторирао на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум у Београду. Редован је професор на Факултету за медије и комуникације Универзитета Сингидунум и руководилац Департмана за Дигиталну уметност. Добитник је награде Меморијала Надежда Петровић и награде 41. Октобарског салона. Био је уредник за теорију у часопису Момент, а од 1997. године и директор и главни уредник New Momenta, часописа за визуелну културу. Уредник је Арт едиције у издавачкој кући Геопоетика. Јован Чекић објавио је следеће књиге: Пресецање хаоса (Геопоетика, 1998), Art Sessions (Геопоетика, 2001) и Измештање хоризонта (ФМК, 2015). Био је уметнички директор и селектор фестивала БЕЛЕФ 2003. и 2004. године и уметнички директор Time Codes, Бијенала младих у Вршцу, 2002. Предавао је као гостујући професор на Факултету ликовних уметности у Београду и на Ликовној академији на Цетињу, Универзитет Црне Горе. Јован Чекић излаже од 1975. године у земљи и иностранству. Аутор је визуелног идентитета 49. Октобарског салона.