Срећни парови
видео
9ʼ45”
едиција: 2/5
2003–2004.
Рад се односи на деконструкцију процеса стварања фантазије о љубави и срећи. Овакве фантазије су стереотипи настали под утицајем масовних медија, филмова, реклама и часописа.
Одговарајући на стереотипе које дигитални медији производе када је реч о идеализованој слици „срећног пара”, уметница преузима различите улоге, имитирајући одређене ситуације које препознаје као типичне. Рад се повезује и са серијом дигиталних принтова с истим називом и темом. Сцене парова у којима је известан једино срећан крај, подвлаче идеологију конзумеристичке културе.
На 45. Октобарском салону излагала је рад под називом Глава шећера, стилизовану скулптуру људског срца, величине главе, од шећера.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о поклону: III-5-286/1/22.9.2014.
Инвентарски број: 1346
Фото: квадрат из видео-рада
Пар у транзицији
скулптура у бронзи
2013.
„Пар у транзицији” представља мушко-женски пар као нуспродукт неуспеле транзиције. Део је серијала под називом „Статусни симболи”, који је настао модификовањем играчака – супер хероја, џипова, двораца и животиња.
На пиједесталу, као што и приличи славним личностима, видимо женски лик у којем препознајемо лутку Барби с надограђеним имплантатима, док је мушки лик Веном обучен у сако. Интервенције које је уметница применила на оба лика, говоре у прилог статусних симбола који су током периода неуспеле економске транзиције и током деведесетих година у Србији, потпуно обесмислили вредности попут образовања, културе и хуманости.
Сличне парове могли бисмо пронаћи у различитим временским периодима, те наследнике оних из деведесетих, три деценије касније, можемо препознати у старлетама, естрадним уметницима и преступницима латентно повезаним с политиком.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-480/1/15.12.2014.
Инвентарски број: 1384
Фото: Милан Краљ
О АУТОРКИ:
Маја Ракочевић Цвијанов (1975, Суботица, Србија). Дипломирала је на Одсеку за вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и магистрирала. Учествовала је на бројним групним изложбама, радионицама и симпозијумима у Србији и иностранству. Запослена је као вајар-конзерватор у Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе у Суботици и као професор вајања у средњој Политехничкој школи у Суботици. Ауторка је пет јавних споменика на територији Суботице, где живи и ради.