Музеј револуције
дрво, акрил на стаклу
160 цм x 70 цм x 40 цм
2009–2014.
Лулићев уметнички опус базира се на истраживању стратегија деконструкције концепата наслеђа источноевропског и западноевропског модернизма, споменика, архитектуре, питања колективног памћења, историјских, економских и социјалних аспеката уметности. Велики део његових радова везан је за југословенски модернизам, који се јавља као аутентична послератна појава, као амалгам модернизма земаља Западног блока и источноевропског комунизма. Изабране теме и објекте посматра с одређене дистанце и с дозом ироније, не оживљавајући актуелне политичке захтеве првобитно учитане у њих. Користећи различите уметничке медије (скулптуру, видео, перформанс, фотографију) Лулић критички преиспитује односе форме и идеологије, деконструише, реконтекстуализује и реконцептуализује, дајући објектима и просторима нова значења.
Лулићево дело Музеј револуције првобитно је урађено као рад монументалних димензија намењен јавном простору. Натпис сачињен од црвених металних слова и инспирисан естетиком америчких рекламних билборда, 2010. године привремено је постављен на кров бетонске конструкције зграде, екстензије музеја Белведере у Бечу. Иницијална идеја за рад потиче из истраживања иницијативе за формирање и изградњу Музеја револуције у Београду почетком шездесетих година, а чија је реализација остала на нивоу конструкције темеља недалеко од Музеја савремене уметности. Овим радом Лулић преиспитује концепте музеја и револуције – каква би природа музеја револуције као институције требало да буде, ако се осврнемо на то да је идеја музејске класификације и презентације револуције парадоксална, узимајући у обзир чињеницу да се управо револуцијом преиспитују институционални и социјални оквири; шта је музеј данас, какав треба да буде и каква је његова функција у друштву. Према речима уметника, пример овог неоствареног музеја добар је показатељ како манифести револуције могу постати симболи пропадања. Рад који се налази у Колекцији Oктобарског салона по форми је идентичан, док се у материјалу разликује, а по величини је намењен за излагање унутар (институционалног) простора, те тиме и сам постаје музејски/галериjски експонат, апострофирајући тако претходно отворена питања, без претензија да пружи коначне одговоре и остављајући простор за различита тумачења. Рад је излаган у оквиру изложбе 55. Октобарски салон.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-294/1/29.9.2014.
Инвентарски број: 043
Фото: Милан Краљ
Избор библиографије:
Marko Lulić – FUTUROLOGY. Exhibition 30.6.2017 – 10.9.2017. Lentos Kunstmuseum Linz, Vfmk Verlag für moderne Kunst GmbH, Vienna, 2017.
Marko Lulić – o. T. (Lichtung) / Untitled (Clearing). 2010 was realized for sculpture project kunstwegen raumsichten. Publication: edition kunstwegen Städtische Galerie Nordhorn, Vienna, 2012.
Marko Lulić DEATH OF THE MONUMENT. Dieser Katalog erscheint anlässlich der Ausstellung Marko Lulić New Works, Kunststiftung Erich Hauser, 10. Oktober – 1. November 2009., Rottweil. SCHLEBRÜGGE.EDITOR, Wien, 2009.
О АУТОРУ:
Марко Лулић (1972, Беч, Аустрија) студирао је на Високој школи за примењену уметност, те Академији ликовних уметности у Бечу, где је и предавао од 2008. до 2014. године. Добитник је више награда и резиденцијалних боравака у Европи и Америци. Излагао је на бројним групним и самосталним изложбама у водећим међународним уметничким институцијама, музејима и галеријама (Аустрија, Норвешка, САД, Хрватска, Србија, Пољска, Немачка, Јужна Кореја, Сао Паоло, Грчка, Француска, Холандија, Италија, Енглеска…). Тренутно предаје на Факултету архитектуре и просторног планирања Техничког универзитета у Бечу.