Да ли намјеравате да ме лажете?
филм
14’
Едиција: 5 + 2 а.п.
2011.
У филму је приказана сцена хапшења и испитивања Веса Совиља, професора на Умјетничкој академији у Бања Луци. Да је реч о симулацији и перформансу којим је његов студент Младен Миљановић желео да обележи тридесетогодишњицу рада свога професора, главни протагониста сазнаје тек у последњој сцени филма када уметник улази у собу где се одвија испитивање. Како би акција била што уверљивија, уметник је за потребе рада ангажовао снаге специјалне полиције Републике Српске.
Рад је приказан у оквиру изложбе 52. Октобарског салона, Време је да се упознамо.
(…) За снимање филма Да ли намеравате да ме лажете?, Миљановић се послужио тактиком која гледаоца води у свет сурове реалности. Припадници специјалне полицијске јединице упадају у кафе, хапсе мушкарца и онда га под надзором хеликоптера у лисицама одводе у полицијску станицу. Следи саслушање. Са животом ухапшеног гледалац се упознаје кроз 26 питања. Гледалац као да стоји с друге стране стакла собе за саслушање, чује одговоре и на моменте има увид у кривуљу коју исписује детектор лажи.
Саслушава се Весо Совиљ, уметник и професор на бањалучкој уметничкој академији, ментор младог уметника који је без знања свог професора снимио симулацију његовог хапшења и саслушања. Да би жељени призори били што веродостојнији, Миљановић је одлучио да ради с професионалцима па је за потребе снимања филма сарађивао са специјалним јединицама полиције Републике Српске. Професор о снимању није био обавештен, нити је знао да ће учествовати у филму у којем управо он игра главну улогу. По завршеном снимању, у собу за саслушања прво је ушао Миљановић и објаснио професору да се ради о пројекту с којим жели да обележи тридесет година менторовог уметничког рада. Након што је саслушао Миљановићево објашњење, Совиљ је био одушевљен информацијом.
Социјално-политички контекст постратног босанског друштва, последице ратова које се манифестују на дневнополитичкој сцени, етичка и верска подела, те социјална нестабилност – константа су у Миљановићевим уметничким пројектима, перформансима, видео-радовима, инсталацијама. Филм не говори само о шизофреној позицији појединца унутар послератно расцепљене државе као што је Босна и Херцеговина, у брутално метафоричком смислу говори и како државни уметнички апарат игнорише човека који је последњих тридесет година свог живота посветио уметности.
Преузето из каталога 52. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-245/28.8.2014.
Инвентарски број: 1343
Фото: квадрат из филма
Избор библиографије:
52. Oktobarski salon, Vreme je da se upoznamo, Kulturni centar Beograda, 2011.
О АУТОРУ:
Младен Миљановић (1981, Зеница, Југославија) похађао је Официрску школу у Бања Луци. Дипломирао је на одсеку сликарства на Умјетничкој академији у Бања Луци. Ради као професор на предмету Нових медија на Умјетничкој академији у Бања Луци.
Представљао је Босну и Херцеговину на 55. Бијеналу у Венецији. Кроз концептуалан и провокативан приступ у свом раду, пропитује сопствено окружење и животне услове. На његов рад су пре свега утицали искуство које му је донело одрастање у ратним и послератним околностима на простору бивше Југославије и формално образовање које је стекао у Официрској школи. Више информација на www.mladenmiljanovic.com