Рад Дуго путовање у Европу део је серије скулптура, хибридних објеката, коју Антонијевић започиње 2006. године, а у којој користи елементе црквених здања и елементе шатора. Хибридни објекат који настаје комбинацијом различитих форми постаје предмет с карактером индустријског производа и скулптура добија нову „функцију”. Антонијевић на неки начин ствара објекте који су продукт и огледало друштвене реалности која се мењала кроз ратове, у којој се преплићу различити идентитети (балкански, постјугословенски, национални, источноевропски, верски).

Боја је у Антонијевићевим радовима елемент који подједнако одређује дело колико и облик (волуминозност и пластичност), којом уводи додатни ниво значења дела. У раду маслинастозелена боја недвосмислено евоцира војни карактер, док мотив приколице у комбинацији с решетком подсећа на мобилни „роштиљ”.

Како сам уметник истиче, наслов рада асоцира на покретљивост објекта, а ова војно-црквена приколица без сопственог погона направљена је да би осветлила контроверзну позицију Србије у односу на Западну Европу у доба транзиције. Антонијевић тиме сугерише и скреће пажњу на чињеницу да се читаво друштво у поменутом периоду претвара у једну инертну масу која има само хедонистичко-мазохистички потенцијал.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-220/1/14.8.2014.
Инвентарски број: 1334
Фото: Љубазношћу уметника

Избор библиографије:
Radoš Antonijević, KOREKTIVI OBLIKA: Vodič kroz skulptorske fenomene, Beograd: ProArtOrg, 2014.
Радош Антонијевић, На своме мјесту стајати, 6.7 – 30.8.2017, каталог самосталне изложбе, Музеј савремене умјетности Републике Српске, Бања Лука, 2017.
Radoš Antonijević, Dekoltei i brojanice, 23.8 – 13.9.2019, katalog samostalne izložbe, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2019.
Sonja Jankov, „Arhitektonske makete u suvremenim umjetničkim praksama postsocijalističke Europe”, Život umjetnosti: časopis o modernoj i suvremenoj umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, 2017.
Sonja Jankov, „Arhitektura u diskursu savremene umetnosti”, tekst u katalogu izložbe XIV UMETNOST, ARHITEKTURA, DIZAJN (UAD) – IZGRADITI PONOVO: UMETNICI O ARHITEKTURI, 21.11 – 6.12.2019, Kulturni centar Pančeva: Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2019, 4–11.

Рад Савршенство састоји се од 36 саобраћајних знакова који упозоравају на одрон на путу, који су посебно израђени за потребе дела. Они за уметника представљају шематизовану слику материјала који се котрља, уситњава и мења облик. Прецизним слагањем троугаоних знакова, формира се нова слика унутар композиције у којој праволинијско кретање котрљајућег камена постаје кружно, те одрон на путу тумачен као упозорење бива виђен у широј слици стварности као сегмент једног хармоничног процеса.
Како и сам Антонијевић тврди – сваки одрон је део круга, прича о кружењу материје и хармонији кретања.

© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-311/12.12.2017.
Инвентарски број: 1500
Фото: Љубазношћу уметника

Избор библиографије:
Radoš Antonijević, Neka vrsta radosti, 8.4 – 11.5.2015, katalog samostalne izložbe, Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, Beograd, 2015.
Aleksandra Ćuk, „Svet je sočan, ali ume da zasmrdi” (razgovor s umetnikom), dnevni list Danas, Beograd, 29.4.2015, https://www.danas.rs/kultura/svet-je-socan-ali-ume-da-zasmrdi/ (приступљено 20. марта 2020)
Žolt Kovač, „Radoš Antonijević / Neka vrsta radosti” (razgovor s umetnikom), Supervizuelna – magazin za savremenu umetnost, Beograd, 12.5.2015, http://www.supervizuelna.com/rados-antonijevic-neka-vrsta-radosti/ (приступљено 20. марта 2020)
Вођење кроз изложбу Нека врста радости, SEEcult.org, 2015, https://www.youtube.com/watch?v=j3-tWdeD0Fk  (приступљено 20. марта 2020)