Шкарт
Ко комета директор пада, радничка га рука свлада
текст, цртеж и вез: Ленка Зеленовић
40 цм x 35 цм
2006.
Не бацај ђубре са терасе, види се прљава си зна се
текст, цртеж и вез: Ленка Зеленовић
47 цм x 30 цм
2007.
Брже сви желе ићи, до краја живота сигурно ћемо стићи
текст и вез: Бригита Међо
цртеж: Владан Николић
68 цм x 45 цм
2012.
Душа трпи бол постојања, у несигурном свету сигурност сања
текст и вез: Бригита Међо
цртеж: Владан Николић
68 цм x 55 цм
2012.
Породица шерпица шуњалица
Бршљан Скотрљан
Серија Мобиљке
амбијентална мобилна инсталација
променљиве димензије
2010.
Нове куварице
серија везова на платну
Ко комета директор пада, радничка га рука свлада
текст, цртеж и вез: Ленка Зеленовић
40 цм x 35 цм
2006.
Не бацај ђубре са терасе, види се прљава си зна се
текст, цртеж и вез: Ленка Зеленовић
47 цм x 30 цм
2007.
Брже сви желе ићи, до краја живота сигурно ћемо стићи
текст и вез: Бригита Међо
цртеж: Владан Николић
68 цм x 45 цм
2012.
Душа трпи бол постојања, у несигурном свету сигурност сања
текст и вез: Бригита Међо
цртеж: Владан Николић
68 цм x 55 цм
2012.
Радови који припадају серији Нове куварице излагани су у оквиру изложбе 48. Октобарског салона, Микронаративи. Група Шкарт је за овај рад добила награду 48. Октобарског салона.
Лета 2000. године охрабрили смо се да охрабримо неколико женских група да, након века и по преписивачких куварица, на платно изнесу своје ставове и сумње. Од тада настају везови који се више на баве само идиличном сликом послушне, богобојажљиве, наивне домаћице, него и спремношћу суочавања с породичним, социјалним и политичким предрасудама.
Мало је велико. Кухињско шапутање дуже се памти од школских диктата. Нове куварице су ту да замене погрешне идеје.
Шкарт, из каталога 48. Октобарског салона
Иницијатива Нове куварице дала је нов живот традиционалном везу, који је поред зидова у домаћинствима, нашао своје место и у уметничким галеријама, а различитим ауторима који их стварају пружила прилику да постану равноправни актери савремене уметничке сцене. Ленка Зеленовић, једна од најистакнутијих чланица групе Шкарт, извезла је до сада на стотине куварица, с различитим мотивима и порукама, који се односе на критику локалне политичке ситуације, преко еколошких до емоционалних порука.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон, уметници, аутори
Уговор о поклону: III-5-291/1/25.9.2014.
Инвентарски број: 1354, 1355, 1356, 1357
Фото: Љубазношћу уметника, Милан Краљ
Избор библиографије:
48. Октобарски салон, Микронаративи. Културни центар Београда, 2007.
Nove kuvarice umjetničke grupe Škart, Vox Femine, 29.10.2012, https://voxfeminae.net/vijesti/nove-kuvarice-umjetnicke-grupe-skart/ (приступљено 26. априла 2020)
Iva Parađanin, „Feministički i borbeni vezovi žena Srbije”, VICE, 18. maj 2017, https://www.vice.com/rs/article/gvzkey/feministicki-i-borbeni-vezovi-zena-srbije (приступљено 26. априла 2020)
Породица шерпица шуњалица
Бршљан Скотрљан
Серија Мобиљке
амбијентална мобилна инсталација
променљиве димензије
2010.
Мобиљке су део веће инсталације односно изложбе под називом Клацкалиште – полигон неравнотеже коју је група Шкарт приредила за Павиљон Србије у оквиру 12. Бијенала архитектуре у Венецији 2010. године.
Састоје се од две породице: породица-шуњалица и биљка-котрљајка.
Клацкалиште-полигон неравнотеже представља метафору простора, која својом динамиком и контрастом треба да провоцира посматрача да сам проналази одговоре на питања у вези са суштином рада. Мобиљке као и Клацкалиште преиспитују однос урбане средине и природе. А Мобиљке као нека врста контраобјекта позивају на игру и дијалог.
Оне промишљају однос урбане средине и природе и инспирисане су Велеградском песмом Васка Попе: Рече ми ономад моја жена, за коју бих учинио све, е да ми је једно мало дрво да свуд трчи за мном улицом!
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметници
Уговор о откупу: III-5-497/1/22.12.2014, III-5-498/1/22.12.2014.
Инвентарски број: 1387, 1388
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
Škart: Poluvreme, 9–26.10.2012, katalog retrospektivne izložbe, Muzej primenjene umetnosti, Beograd, 2012.
О АУТОРИМА:
Шкарт је колектив настао око 1990. године на Архитектонском факултету у Београду. Групу чине архитекте-дизајнери Ђорђе Балмазовић Жоле (1965, Београд, Србија) и Драган Протић Прота (1965, Зрењанин, Србија), уз повремено учешће разних уметника, колега, познаника, занатлија или песника-аматера. Њихова уметност настаје на границама активизма, поезије, музике, архитектуре, ликовне и примењене уметности. Широко поље деловања омогућава члановима групе „друштвену производњу простора”, тј. јединствен утицај на друштво у којем делују, у систему уметности или потпуно ван њега. Деловање групе у урбаном окружењу, као и у забаченим срединама, показује храброст и инвентивност, уз одређену дозу луцидности и активистичког хумора, који су састојци тежњи овог колектива да се на духовит и аналитички начин позабави неким питањима савременог друштва. Прву декаду, (1990–2000) обележили су самиздати и њихово дељење на улицама. У другој декади (2000–2010), група покреће неколико колектива: Хорове Хоркешкарт и Проба, дечије хорове Деца с месеца и АприлЗМАЈун, те омладинско-пензионерски хор ХОР-РУК и антифашистички хор УХО (уједињени хорови). Од 2010. године колектив се више укључује у рад с децом (у Дому за незбринуту децу „Вера Радивојевић” у Белој Цркви) и пензионерима. Излагали су групно и самостално на бројним изложбама у земљи и иностранству, између осталог, представљали су Србију на Венецијанском бијеналу архитектуре 2010. године. Више информација на www.skart.rs