Младен Бизумић
У транзицији #3
црно-бела фотографија на баритном папиру
20 цм x 34 цм
2012.
У транзицији #7
црно-бела фотографија на баритном папиру
20 цм x 34 цм
2012.
Серија „У транзицији” настала је као site specific рад у оквиру 53. Октобарског салона (Гуд лајф, 2012). Ентеријер приказан на фотографијама је простор зграде Геозавода, у којем се одржавала поменута изложба. Уметник прави аранжмане који изгледају као сцене у ишчекивању неког догађаја који тек треба да се деси. Поставља прецизне и разигране празнине, промене у којима постоји стална напетост између очекивања/антиципације догађаја, садржаја и контекста.
Зграда Геозавода у којој је одржан 53. Октобарски салон била је централни простор и повод свим уметницима да направе рад за ту прилику. Кроз комплексност њене историје и развоја, очитавали су се и сви друштвено-политички односи одређених периода. Фотографије које настају у поменутој згради и начин на који су биле представљене (у затеченим ормарима као напуштеном инвентару претходних корисника простора зграде) отварају нове тачке перцепције у истраживању односа људи према својој околини.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-289/1/24.9.2014.
Инвентарски број: 1350
Фото: Љубазношћу уметника, Милан Краљ
Избор библиографије:
53. Oktobarski salon, Gud lajf: fizički narativi i prostorne imaginacije. Kulturni centar Beograda, 2012.
Хотел Југославија (Double exposure)
црно-бела фотографија на баритном папиру
100 цм x 100 цм
2011.
Фотографија Хотел Југославија (Double exposure) била је део site specific пројекта који је настао током уметниковог истраживања зграде хотела и њеног односа према непосредном окружењу. Фотографија Double exposure (као и други фотографски и видео-радови из серије) с очигледном дисторзијом „слике” која је постигнута поновним осветљавањем аналогног филма, упућује на крхкост простора и његову зависност од односа свести и осећања.
Као један од првих планираних репрезентативних објеката у склопу новог модерног града који је након 1948. године настајао на територији данашњег Новог Београда, Хотел Југославија послужио је као полазиште када је реч о уметниковом интересу за модернистичко наслеђе на просторима бивше Југославије. Наиме, од прве кризе коју хотел доживљава осамдесетих, преко великих оштећења током НАТО бомбардовања Београда деведесетих, до приватизације двехиљадитих, ова репрезентативна грађевина препуштена је постепеном пропадању. Бизумић полази од сопствене перцепције садашњег стања у ком се зграда налази преиспитујући потенцијал овог објекта, али и свеукупног модернистичког наслеђа. Хотел Југославија приказан је као руина, али и као простор могуће реафирмације друштвене свести.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-516/24.12.2014.
Инвентарски број: 1389
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
Младен Бизумић: Хотел Југославија, 29.03 – 6.05.2012, katalog izložbe u Salonu MSUB, Beograd, 2012.
Daniel Horn, „Mladen Bizumić: Salon of the Museum of Contemporary Art Belgrade”, FRIEZE, no. 149, September 2012, 174.
О АУТОРУ:
Младен Бизумић (1976, Сремска Митровица, Србија) диплoмирao је нa Умeтничкoj aкaдeмиjи у Oклaнду, а на Факултету ликовних уметности у Бечу завршио је своје докторске студије. Рaди у рaзличитим мeдиjимa, његови прикази (представе) често изглeдajу кao сцeнe у ишчeкивaњу нeкoг дoгaђaja кojи ту тeк трeбa дa сe дeси, изaзивajући тeнзиjу измeђу рaдoвa и њихoвoг излaгaњa, сaдржaja и кoнтeкстa. Излагао је на бројним значајним међународним изложбама попут – 9. Бијенала у Лиону, 10. Бијенала у Истанбулу, 3. Бијенала у Бечу, 2. Бијенала у Москви и Првог тријенала у Окланду, итд. Живи и рaди у Бeчу (Аустрија) и Окланду (Нови Зеланд). Више информација на www.mladenbizumic.net
Александрија Ajдукoвић
Слични
фотографија каширана на алуминијумски лим
50 цм x 70 цм (3 ком)
2006.
Серија фотографија снимљена је у Бечу и Барселони током 2006. и 2007. године. Кроз портретисање и фотографисање случајних пролазника, модела натуршчика на елабориран и духовит начин, уметница бележи феномене везане за савремени живот и његове свакодневне рефлексије у домену моде, поп културе и lifestyle-а (не)урбаних средина.
Пракса Александрије Ајдуковић, у извесном смислу, већ више година представља феномен на српској фотографској сцени будући да се занима управо за хибридне моделе појавности и културу спектакла. Серија фотографија Слични указује и на део фотографских циклуса који су настајали у слично време (Тигрице, Кинези, Модни журнал…), те и на ауторкин континуитет у раду као визуелне антрополошкиње. Рад Александрије Ајдуковић често упућује на интересовања унутар феномена стварности, испитујући особене културне моделе – стил живота појединца и групе, моде (self–fashioning), укуса, али и потенцијал фотографије као ресурса за њену даљу дисперзију у друге медијске формате.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о поклону: III-5-289/24.9.2014.
Инвентарски број: 1351
Фото: Милан Краљ
Избор библиографије:
Aleksandrija Ajduković: NO NAME Rivijera, 16.09 – 23.10.2016, katalog samostalne izložbe, Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd, 2016.
Александрија Ајдуковић, Третман тела у популарној визуелној култури: теорија анимал принта, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности, позоришта, филма, радија и телевизије, Београд, 2018.
Црна хроника
3 урамљене ломографије и 1 фотографија
20 цм x 30 цм x 10 цм; 100 цм x 70 цм
2012.
Црна хроника је серија фотографских радова која осветљава призоре с места страдања или злочина које је ауторка фотографисала у периоду од 2008. до 2012. године. Представља рад о лешинарској природи фотографа, о црној хроници, смрти и околностима умирања и о могућностима да се таква фотографија позиционира на међународном тржишту уметничке фотографије.
Александрија Ајдуковић је ову серију започела док је радила у Италији, а наставила када се вратила у Србију где је и даље ишла на терен с новинарским екипама. Ова серија фотографија може се посматрати и као документација њеног перформативног деловања у оквиру истраживања антрополошког аспекта спектакла смрти и несреће у савременом друштву. Александрији Ајдуковић црна хроника је первертирана и инспиративна за експериментални фотографски рад који је реализовала изласком на терен – пратећи догађаје црне хронике, али снимајући их из нешто помереног угла.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-475/15.12.2014.
Инвентарски број: 1379
Фото: Љубазношћу уметнице, Милан Краљ
Избор библиографије:
Александрија Ајдуковић, „Смрт – од табуа до популарне културе”, у Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, бр. 146, Београд, 2015, стр. 264–274.
О АУТОРКИ:
Александрија Ајдуковић (1975, Осијек, Хрватска) дипломирала је на Академији уметности БК у Београду на Одсеку за фотографију. Мастер студије завршила је у Новом Саду. Била је гост студент Марине Гржинић на класи за постконцептуалну уметничку праксу на бечкој Ликовној академији. Кроз портретисање случајних пролазника, натуршчика-модела на елабориран и духовит начин бележи феномене везане за савремени живот и његове свакодневне рефлексије у домену моде, поп културе и живота (не)урбаних средина. Фотографије су полазна тачка за медијску археологију приватних видео-архива људи који су или настањени у објектима који су представљени на фотографијама или раде у њима, или су део кућне видео-продукције. Двострука је финалисткиња награде Димитрије Башичевић Мангелос, добитница Henkel Art Award за младог уметника 2005. и награде 45. Октобарског салона. Реализовала је значајан број самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. Више информација на http://ajdukovicaleksandrija.com/
Мрђан Бajић
Анђео
угаљ и лавирани туш на ручно рађеном папиру
170 цм x 125 цм
2012.
Цртеж Анђео једна је од варијација скица за хибрид, како се често означавају Бајићеве скулптуре. Цртежи – предлошци, нацрти и скице, изгубљени, започети и заборављени радови чине велики део уметниковог опуса, на основу којих се реализују скулптуре. Рад припaдa сeриjи Прojeкти кoja je нaстaјала у периоду од 2010. до 2012. гoдине. Ову серију прате нервозни, мада јасни и промишљени цртачки потези у комбинацији с различитим материјалима, које аутор наноси на папир.
Термин скулптотектура (изведена од речи скулптура и архитектура), као „два у један” представља једну од важних карактеристика рада Мрђана Бајића. Уметник од 2006. године прави макете Анђела, тј. скулптуре малих и великих димензија које служе као скице за велике скулптотектуре. Ове макете-асамблажи функционишу и као полигони за експерименте када је реч о односима између материјала, традиционалних приступа и неспојивих елемената и мотива.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-15-132/25.7.2012.
Инвентарски број: 002
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
Ана Богдановић, Мрђан Бајић: Скулптотектура, Београд: Фондација Вујичић колекција, 2013.
Леонида Ковач, Мрђан Бајић: распризорујуће трансверзале, Београд: Супервизуелна, 2017.
Невена Мартиновић, Мрђан Бајић, 6 – 24.06. 2015, Крагујевац: Галерија Рима, 2015.
Марија Станковић, Мрђан Бајић, 14.11 – 20. 12. 2019, Крагујевац: Галерија Рима, 2019.
О АУТОРУ:
Mрђан Бајић (1957, Београд, Србија) један је од најистакнутији српских вајара. Његова уметничка пракса се од самог почетка заснивала на експериментисању материјалима, формом и начином конструисања скулптура. У својим делима заузима ангажован, критички став према искуствима из непосредне прошлости и турбулентне садашњице. Посебан и сложен вишегодишњи пројекат у уметниковом опусу представља Југомузеј (Yugomuzej), који је представио и на Бијеналу у Сао Паулу 2002. године. Представљао је Србију на Бијеналу у Венецији 2006. године. У оквиру изложбе 48. Октобарског салона 2007. године, изложена је инсталација цртежа под називом „11 глупих пројеката”. Професор је на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду. Живи и ради у Београду. Више информација на www.mrdjanbajic.net
Антеа Aризaнoвић
Еликсир транзиције
инсталација
променљиве димензије (120 цм x 130 цм x 50 цм)
2004.
Еликсир транзиције представљао је перформативну акцију у којој је уметница, обучена у пионирску униформу на отварању 45. Октобарског салона, служила чаробан напитак за лечење симптома транзиције у новом политичком систему. Напитак је продавала по цени од једног евра, а уз испијање постојалa је једноставнa препорука и упозорење – уколико се испија умерено, по неколико капи, напитак је благотворан, али уколико се испије цела флаша одједном, постаје врло опасан. Еликсир Транзиције је лек-напитак који може донети ужитак или бол, у зависности од брзине испијања.
Антеа Аризановић је кроз своје раније радове била заинтересована да пронађе и редефинише свој идентитет у контексту националне припадности. У већини својих пројеката бавила се ликом жена у масовним медијима и спољним погледом на жену која не налази равнотежу између манипулативних потрошачких идеала, сопствене жеље да удовољи, и свести о могућности тражења сопственог интегритета без патријархалних окова. Често користи добро познате слике из историје уметности, религије или поп културе, које су део културног памћења сваког појединца.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о поклону: III-5-296/29.9.2014.
Инвентарски број: 1361
Фото: Културни центар Београда, фотографија поставке 45. Октобарски салон
Избор библиографије:
45. Октобарски салон, Континентални доручак, Културни центар Београда, 2004.
О АУТОРКИ:
Aнтea Aризaнoвић-Мутаовић (1978, Љубљана, Словенија) дипломирала је на Високој школи за цртање и сликање у Љубљани, док је мaгистрирaлa нa Сликарском одсеку Фaкултeта ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду. Oд 2001. излaжe нa сaмoстaлним и групним излoжбaмa у зeмљи и инoстрaнству. У свoм рaду првенствено се бaви питaњeм идeнтитeтa, истрaжуjући њeгoвe трансформације у рaзличитим oблaстимa. С костимографкињом Јованом Божовић основала је бренд Remake Home. Бави се дизајном и ремоделовањем антиквитета. Живи и рaди у Бeoгрaду.