НИНА ИВАНОВИЋ
Планина
жица
550 цм х 200 цм x 0,3 цм
2018.
Планина представља жичани просторни цртеж израђен на основу ауторкине фотографије планине Дурмитор. Процес настанка рада подразумева анализу одабраног снимка дисциплинованим линијским цртежом.
За рад Планина Нина Ивановић добила је награду 57. Октобарског салона, Чудо какофоније.
Елегантан и софистициран, ефемеран и проницљив, рад приказује оштре и крте облике који су у стању да конзистентно продиру у стварни свет и сцене из свакодневног живота, попут пејзажа. Рад је поетски, изван моде, и супротан ономе што већина младих уметника данас ради – политички коректне радове
Из образложења жирија 57. Октобарског салона
Однос цртежа, простора и документарне фотографије који овај рад успоставља, представља стадијум у контексту вишегодишње уметничко-истраживачке праксе ауторке. (…) Као једно од могућих исходишта својих медијских испитивања, уметница је у радовима почела да испитује поједине прилоге из својих фото-дневника преко „цртежа од жице”. Метална жица, иако тешка за обликовање, у Нининој минуциозној обради добија прецизност нацртане линије. (…)
Илузијом волумена, насталом преклапањем жице и њене сенке, овај објекат транспонује близину планинског масива.
Јована Васић, каталог 57. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-367/24.10.2019.
Инвентарски број: 1659
Фото: Љубазношћу уметнице, поставка 57. Октобарски салон, Милан Краљ
Избор библиографије:
57. Октобарски салон, Чудо какофоније. Културни центар Београда, 2018.
Nina Ivanović, 6–30.06.2019, tekst Marije Stanković, katalog samostalne izložbe Nine Ivanović, Galerija Rima, Kragujevac, 2019.
О АУТОРУ:
Нина Ивановић (1986, Београд, Србија) дипломирала је на Факултету ликовних уметности у Београду, одсек Сликарство, 2010. године. У свом раду бави се свакодневицом преко различитих медија попут цртежа, фотографије и жичаних инсталација. Била је члан и излагач у оквиру организације нКА / ICA (Независна културна асоцијација / Independent Cultural Association) током 2006–2010, а од 2012. са још шесторо колега оснива и води Уметнички простор У10. Два пута је награђивана за цртеж – 2009. наградом за цртеж ФЛУ и 2014. првом наградом из Фонда Владимира Величковића. Била је на резиденцијалним боравцима у Белгији ( Glo’Art) и Базелу (Kuckucks Nest). Више информација на https://www.ninaivanovic.com/
МИЛОВАН ДЕСТИЛ МАРКОВИЋ
Гo као златни Буда
пигменти и MDM везиво на платну
86 цм x 250 цм
2013.
„… Преко својих платана и амбијенталне целине Дестил Марковић вешто продева нит континуитета, која одликује векове трајања цивилизације, остварујући високо референтно, снажно критички интонирано сведочанство и тумачење савременог света – тоталитарног дехуманизованог неолибералног капиталистичког модела, где се различитим методама надзирања и контроле спроводи савремена инквизиција над слободом духа и мишљења”.
Д. Пурешевић, Од Еухаристије до Инквизиције, каталог изложбе Милован Дестил Марковић, Баркодиране слике, Ликовна галерија КЦБ-а, новембар 2019.
Рад под називом Го као златни Буда, који је био изложен на 56. Октобарском салону у избору кустоса Дејвида Елиота део је циклуса слика с бар-кодовима, рађених пигментима на платну. „Иако наизглед представљају монохромне апстракције, пруге на Марковићевим сликама с бар-кодом означавају писане речи. Сваки текст може бити преведен у бар-код и самим тим унет у систем светске трговине. Бар-кодови су резултат свеобухватног процеса кодификације која се завршава у ритму серија вертикалних линија. Ова апстракција омогућава међународни, рационализовани систем контроле производа који нам нуди крајње мерљиву корист – да краће чекамо у реду у супермаркету.
Преносећи ове дигиталне структуре на платно, Марковић систем доводи ad absurdum.
Његова захтевна уља на платну производ су тешког рада и све су друго до масовни производи. Она нам не нуде могућност да се рад рационализује или оптимализује и не могу се „превести” у називе производа и њихове цене. Она међутим садрже нешто друго: кратке цитате из порнографске литературе као и цитате о политици и банкарству – слике из света моћи и потискивања. Поред сваке слике одштампан је и ‘нормалан’ бар-код као скривена опаска на могућност комодификације уметности”.
Бенедикт Штегмајер, каталог 56. Октобарског салона
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону и откупу: III-5-411/15.11.2019.
Инвентарски број: 1666
Фото: Љубазношћу уметника
Избор библиографије:
Милован Дестил Марковић, Радови 1980 –2020, Музеј савремене умјетности Републике Српске, Културни центар Београда, Удружење грађана SEEcult.org, Бања Лука: Београд, 2019.
56. Октобарски салон, Љубавни занос. Културни центар Београда, 2016.
Milovan DeStil Marković, Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak, 2008. Tekstovi: Benedikt Stegmayer, Boris Buden, Ješa Denegri, Jovan Despotović
Markovic: Transfigurative Works, Verlag fur Moderne Kunst, Nurnberg, 2006. Tekstovi: Boris Buden, Bojana Pejić, Claudia Wahjudi, Yoshiko Honda
О АУТОРУ:
Милован Дестил Марковић (1957, Чачак, Србија) једна је од кључних фигура београдске уметничке сцене осамдесетих. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности у Београду, где је иницирао отварање култног клуба Академија. Преломна година у његовом животу била је 1986, када добија угледну „Политикину” награду за сликарство, излаже на Венецијанском бијеналу и сели се у Берлин, где и данас живи.
Деловање Милована Дестила Марковића, дуже од 40 година, у широком пољу визуелне уметности (инсталација, перформанс, видео, филм), а понајпре у сликарству, могло би се у најкраћем маркирати најзначајнијим сегментима његовог опуса – од Еухаристије (1985), преко Прототипа и Трансфигуративних радова (Текст портрети у пројекту Бескућници, Карминке, Баркодиране слике), до Инквизиције (2018), а окарактерисати као уједињење матрица византијске духовности са снажним набојем револта и друштвеног критицизма.
Више информација на http://www.markovic.org/
МАРКО ТАДИЋ
Storypads
цртеж и колаж на папиру
променљиве димензије (4 ком)
2012.
Рад Storypads припада серији његовог уметничког опуса који се састоји из колажа, уметничких књига, видео-анимације, предмета и модела који спајају велику визуелну и менталну слику, замагљујући границе између фикције и документаризма, сећања и историје, прошлости и будућности. Storypads је низ колажа и цртежа који функционишу као инсталација или „филмски стрип” у просторној форми.
Интервенишући на пронађеним предметима/материјалима попут старих разгледница, свезака или фотографија из личне архиве, са бувљака или из смећа, Тадићеви радови скачу у лагано структуриране измишљене нарације отворене за различите интерпретације. Њихове референце – које се протежу од литературе, филма и историје уметности до радио-програма и популарне културе – постају окидачи који омогућавају процес слободних асоцијација, бескрајно истраживање које је у току, а које делује кроз опсесивне и свакодневне чинове цртања, експериментишући с материјалима и потенцијалним формама и значењима која тада могу да се произведу. Кроз постепени процес акумулације, Тадић често користи формате малог обима, попут уметничких књига или колажа, који потом еволуирају у веће архиве или низове анимираних филмова груписаних око одређених тема или специфичних мотива.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-295/1/29.9.2014.
Инвентарски број: 1368
Фото: Милан Краљ
Избор библиографије:
Marko Tadić, Imagine a moving Image, 2016, Laura Bulian Gallery, Milano, Italija, tekst u katalogu autorke Ane Dević.
Marko Tadić, This is not a museum, 2016, Apoteka Gallery, Vodnjan, Hrvatska, tekst u katalogu autorke Branke Benčić
О АУТОРУ:
Марко Тадић (1979, Сисак, Хрватска) дипломирао је на Академији ликовних уметности у Фиренци 2006. године. Његова уметничка пракса најбоље се карактерише кроз медиј цртежа, монтаже, колажа и анимације. Добитник је Прве награде на Салону младих у Сиску 2001. године и Награде салона младих одржаног 2006. у Загребу. Добитник је бројних награда, попут Награде „Владимир Назор” за најбољу изложбу (2015), награде за најбољи дизајн на фестивалу хрватске анимације ФХАФ (2012), Награде „Радослав Путар” за најбољег младог савременог уметника (2008), итд. Његови филмови приказани су на многим међународним фестивалима анимираног и експерименталног филма. Ради на Академији ликовних умјетности у Загребу. Више информација на http://www.tadicmarko.com
МАРКО СТОЈАНОВИЋ
Демијен Херст, Кокаин хидро хлорид
гоблен реализовао: Радомир Стојановић, 2006.
114.200 убода
37,5 цм x 37,5 цм
(1993)
Серија радова под називом Нови гоблен, којој припада рад Демијен Херст – Кокаин хидро хлорид, јесте пројекат који открива шематске приказе за израду гоблена по мотивима слика групе најзначајнијих уметника двадесетог века. У питању су ремек-дела Маљевича, Мондријана, Фонтане, Алберса, Он Каваре, Хeрста, Кристофера Вула (минималистичка, апстрактна и геометријска) – све до монохромног платна Ивa Клајна, које потпуно руши сваки смисао веза, уништава свако задовољство слагања конца помоћу кога се добија илузија треће димензије – фигурације. Нови гоблен је нешто ново, како и сам аутор наводи – луксузна репродукција или још луксузнији оригинал.
Концепт пројекта Нови гоблен је врло промишљена и добра пројекција савременог тренутка. Ма колико, на прву лопту, све изгледало као добра досетка, јасно је читљива друштвено-социјална провокација. Аутор својим радом врло свесно приказује и изражава значења, вредности и уверења грађанског и потрошачког друштва, извесним ангажованим приступом у испољавању своје идеје. Истакнута је важност естетике саме гобленске шеме, тј. целокупног производа. Јасно је уочљив фокус на естетици у техничкој уредности. Сваки рад појединачно уз слоган ‟Make art for you”, сведочи о тежњи аутора да све буде савршено „упаковано” и примамљиво савременом конзументу, по естетским стандардима доброг модерног дизајна, па тако да постане и пожељна роба. Серију Нови гоблен чине и радови: Лучио Фонтана, Concetto spaziale attesa, 1956, 2007. године, 99.000 убода, 40 цм x 50 цм // Казимир Маљевич, Црни квадрат на белом, 1914/15, 2006. године, 102.400 убода, 36,5 цм x 36,5 цм // Пит Мондријан, Композиција бр. 9 са жутом и црвеном, 1942, 2006. године, 99.000 убода, 33 цм x 38,5 цм. Марко Стојановић често истиче да његово интересовање за гоблене потиче још из раног детињства, будући да је био окружен скупоценим и раскошним гобленима које је реализовао његов деда, који је читавог живота везао Вилерове гоблене. И уметников отац је реализовао гоблене што га је логично инспирисало да и сам на неки начин настави породичну традицију, која је искључиво била везана за мушке чланове породице. Све радове у оквиру циклуса Нови гоблен реализовао је уметников деда Радомир Стојановић.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: Откуп са конкурса Града Београда бр. Закључка Градоначелника 6-1382/09-Г – 12.9.2009.
Инвентарски број: 214
Фото: Милан Краљ
Избор библиографије:
48. Октобарски салон, Микронаративи. Културни центар Београда, 2007.
Andrej Tišma, Vez po modernizmu, prikaz izložbe (arhiva umetnika), Novi Sad, 2006.
Slađana Varagić Petrović, „Šeme za Novi goblen”, Artmagazin.info, oktobar 2005. http://www.artmagazin.info/index.php?option=com_content&task=view&id=118&Itemid=35 (приступљено 15. маја 2020)
О АУТОРУ:
Марко Стојановић (1982, Неготин, Србија) завршио је Академију уметности у Новом Саду с наградом Арт клинике Перспективе IV. Као представник АУНС-a боравио је у Lasalle-Sia College of the Arts у Сингапуру, као и на Академији уметности Универзитета Веракруз у Мексику. Током августа и септембра 2019. био је део резиденцијалног програма Homesession у Барселони. Више информација на http://www.markostojan.com/