ИГОР ГРУБИЋ
Индивидуални колективизам
24 ТВ портрета уметника (видео)
120’12”
2009.
Рад је излаган и продуциран за 50. Октобарски салон.
Добивши позив од стране Бранке Анђелковић, уметничке директорке 50. Октобарског салона, да направим рад за потребе поменуте изложбе, прво сам истражио информације о контексту у којем се ова ликовна манифестација одвија.
С обзиром да су те 2009. године због економске кризе смањена финансијска средства за реализацију салона, учинила ми се храбра одлука Бранке Анђелковић да у таквим околностима смањи број учесника и концентрише се искључиво на домаћу сцену и укључи само локалне уметнике, дајући им такође подршку за продукцију радова која до тада није била уобичајена. Како је Бранка Анђелковић насловила изложбу ‘Околност’, питао сам се у којим условима живи савремена уметност на овим просторима; какав је однос уметника и друштва, тј. како уметници промишљају друштво и како друштво промишља или доживљава савремену уметност.
Сетио сам се да задњих пар година већина културњака и уметника говори о недостатку емисија из културе на српским телевизијама, било да су мозаичног карактера било у форми интервјуа, или форми портрета. На српским телевизијама годинама нису рађени ТВ портрети уметника у краћој или дужој документарној форми. Тако сам дошао на идеју да креирам серију документарних ТВ портрета са свим учесницима Октобарског салона (и одлучио да делујем у простору PR-а и маркетинга).
Основна идеја ми је била да широкој публици приближим савремену уметност. Сви смо свесни неприсутности савремене уметности у масовним медијима као и њене одсутности у едукацијском систему; што можда и доводи до ситуације у којој се на почетку 21. века људима савремена уметност чини далека и страна.
У форми ТВ портрета у којима уметници на једноставан начин говоре о свом раду, настојао сам указати гледаоцима да је њихов рад итекако животан и близак свакодневним проблемима и темама с којима се сусреће и бави свако од нас.
Назив пројекта ‘Индивидуални колективизам’ указује на појединца који је упућен на другога, који промишља своју заједницу, друштво. Тај појединац деловањем гради односе и развија мрежу познанстава. Када се појединац који је истински културно-духовни радник, трагалац, када се он спознајно и духовно развија и креће према напред, такође се развија и креће, на индиректан или директан начин, и читава његова мрежа.
Игор Грубић
Бранка Анђелковић. Фил Колинс. Миљенко Дерета. Урош Ђурић. Биљана Ђурђевић. Бојан Фајфрић. Иван Грубанов. Игор Грубић. Живко Грозданић. Јамесдин. Жолт Ковач. Марко Лулић. Маузолеум. Зоран Насковски. Пеђа Нешковић. Влада Николић. Олег Новковић. Даринка Поп-Митић. Бранимир С. Трша. Зоран Тодоровић. Раша Тодосијевић. Борут Вилд. Катарина Здјелар. Желимир Жилник.
Новинарка: Сандра Грубић
Сниматељ: Јосип Иванчић
Монтажер: Зоран Минић
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о поклону: III-5-528/28.12.2018.
Инвентарски број: 211
Фото: квадрати из видео-портрета
О АУТОРУ:
Игор Грубић (1969, Загреб, Хрватска) је уметник, редитељ и перформер. Бави се фотографијом, видеом и уметничким активизмом. Од 1997. до 1999. године студира на Oдсеку за мултимедијалну уметност на Академији ликовних умјетности у Загребу, а потом похађа Одсек монтаже на Академији драмских умјетности у Загребу и Филозофски факултет Дружбе Исусове. Године 1998. добио је награду 33. Загребачког салона („Црни перистил”). Аутор је бројних пројеката, самосталних и групних изложби у Хрватској и ван ње. Од 2000. године ради и као продуцент и аутор документарних филмова, ТВ репортажа и друштвено одговорних реклама. Представљао је Хрватску на 58. Бијеналу у Венецији.
ДУШАН ОТАШЕВИЋ
Случај
уље на платну, дигитална штампа
114 цм x 114 цм x 4,5 цм, 29 цм x 29 цм
2017.
Инсталација Случај осликава Оташевићев карактеристичан радни метод, који подразумева прерађивање неуметничких материјала, популарних урбаних предмета, представа које припадају локалној или интернационалној популарној и свакодневној култури, медијских клишеа, културних стереотипова. Склоност ка реаранжирању нечега што је препознатљиво Оташевић је у неком рудиментарном облику показао и развијао од средине седамдесетих година до данас, те зидна инсталација Случај, у зачудном ремиксу комбинује Маљевичев Црни квадрат и Хармсове Случајеве.
У радовима Душана Оташевића јављају се специфични феномени и релације везане за уметност постпродукције, која подразумева семпловање и ремикс у контексту авангарде, поп-арта и постмодернизма попут апропријације, монтаже, цитата, рециклирања. Фундаменталан концепт ремикс културе заснован је на чину преузимања и употребе постојећег материјала да би у сагласности са својим жељама стваралац створио нешто ново. Радови Душана Оташевића често се стилски карактеришу као специфична варијанта поп-арта у југословенском, социјалистичко-модернистичком уметничком контексту, где уметник не обрађује брендиране производе, већ производе свакодневне опште потрошње. Његови радови припадају ангажованој уметности у којој аутор спаја критику и иронију. У сликарском поступку његови радови приказују технолошко-занатску редукцију и свесну демистификацију стварања. Већином имају облик објеката у комбинованој техници где доминира дрво као материјал.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-381/1.11.2019.
Инвентарски број: 1663
Фото: КЦБ
Избор библиографије:
Душан Оташевић: Гозба, 27.03 – 22.04.2018, каталог самосталне изложбе, текст Јасмине Чубрило, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак, 2018.
О АУТОРУ:
Душан Оташевић (1940, Београд, Србија) завршио је Академију ликовних уметности (данас Факултет ликовних уметности) у Београду 1966. године у класи проф. Љубице Цуце Сокић. Од 1965. приредио је око педесет самосталних изложби и учествовао је на више од сто педесет колективних изложби у земљи и иностранству, на којима је представио радове у различитим медијима (слике, објекте, инсталације, цртеже, графике, колаже). Од почетка седамдесетих изводи сценографије за позоришне представе. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. године. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 2003, а редовни од 2009. године. Од 2011. обавља дужност управника Галерије Српске академије наука и уметности. Дела му се налазе у многим музејским и галеријским збиркама (Музеј савремене уметности у Београду, Народни музеј у Београду, Музеј града Београда, Уметничка збирка САНУ, Збирка Дома војске Србије, Музеј Зептер у Београду, Галерија ликовних умјетности у Осијеку, итд.), као и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. Добитник је је повеље Капетан Миша Анастасијевић за допринос култури (2014), награде Чачка на 18. Меморијалу Надежде Петровић (1994), награде за сликарство Октобарског салона 1993. године и многих других. Живи и ради у Београду.
ДЕЈАНА ВУЧИЋЕВИЋ
Кофери
дигитална фотографија на фото-папиру
150 цм x 100 цм
едиција: 1/5
2018.
Пројекат Нагомилавање бави се нагомилавањем на глобалном нивоу, а истовремено задржава и атмосферу интимистичког расположења, које кроз нагомилане антикварне објекте рефлектује унутрашњи свет власница. Јунакиње ове серије уједно су и актери постављени у центар композиције на свакој појединачној фотографији. Оне лутају у својој занесености и опчињености разним врстама терета, а у оквиру психолошког објашњења стања, јунакиња сваког фрејма флертује с критичношћу и самокритичношћу
Амбијент, костим и став јунакиње на фотографији која се налази у Колекцији Октобарски салон, па и избор предмета које она колекционира – кофери – баца светло на порекло и статус приказане жене, те акумулација објеката личи на опсесивну потребу и одјекује њиховим унутрашњим психичким стањем, чиме фотографија добија призвук представе Vanitas-а, те симболичке слике пролазности живота и узалудног задовољства.
У својим фотографским пројектима уметница уређује мизансцен, ослањајући се на костиме и сценско уређење простора претежно из друге половине 20. века. Кроз стилске и иконографске јукстапозиције у својим радовима, ослања се на фигуралне клишее рекламне и филмске фотографије, дајући ироничну потку естетици извештачених снова и помпезних слика медија. Њен уметнички опус заснива се на темама породице, веза, усамљености, алијенације, губитка идентитета, егзистенције жене и њене позиције у односу на успостављне норме друштвено пожељног понашања, а све кроз контексте периода с краја 20. века.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметница
Уговор о откупу: III-5-403/8.11.2019.
Инвентарски број: 219
Фото: Љубазношћу уметнице
Избор библиографије:
Дејана Вучићевић – НАГОМИЛАВАЊЕ. Август–септембар 2018. Текст Јелена Кривокапћ, каталог самосталне изложбе. Продајна галерија „Београд”, Београд, 2018.
Доступно на: http://galerijabeograd.org/wp-content/uploads/2018/08/katalog-dejana-vucicevic-screen2.pdf (приступљено 18.3.2020.)
56. Октобарски салон, Љубавни занос. Културни центар Београда, 2016.
О АУТОРКИ:
Дејана Вучићевић (1976, Београд, Србија) дипломирала је на Фaкултeту примењених умeтнoсти у Бeoгрaду. Члан је УЛУПУДС-а, има статус слободног уметника. Бави се визуелним уметностима, а иза себе има више значајних самосталних пројеката на пољу дизајна и моде, као што су ауторске модне колекције, костими за три целовечерња играна филма и један краткометражни филм. Костимографијом и дизајном бави се у пројектима за позориште и ТВ рекламе, а ради и styling за модно-уметничке едиторијале. У оквиру мултимедијалних уметности бави се концептуалним ауторским пројектима, реализованим у самосталним изложбама. Њени радови налазе се у Колекцији Октобарски салон, Музеју града Београда, Музеју примењене уметности у Београду и Теленор колекцији српске савремене уметности. Више информација на http://www.dejanavucicevic.com/
БРАНКО МИЛИСКОВИЋ
Appointed
живи перформанс
фотографија ц-принт, фото: Данило Матаруга
едиција: 1/10
2018.
У трочасовном јавном перформансу Appointed, Милисковић износи осам инаугурационих говора претходних секретара Уједињених нација од 1946. године до данас. У оквиру 57. Октобарског салона, премијерно је изведен перформанс у којем је ново конструисано тело фиктивног генералног секретара Уједињених нација по први пут у историји „жена”.
Милисковић је 2016. године провео три месеца на уметничкој резиденцији EoFA у Женеви, где је и настала идеја за овај перформанс. Његов иницијални план био је да легално уђе на посед Уједињених нација и уради фотографски рад у Ариана парку који је заштићена територија УН кварта. Након бројних неуспелих покушаја да добије дозволу да уђе на поменути посед, револтиран и понижен, долази на идеју да своје тело конструише у тело новог генералног секретара Уједињених нација и заузме ту фиктивну позицију – генералне секретарке.
Кроз високостилизовану и до детаља занатски усавршену форму извођења, проблематизује низ актуелних друштвених и политичких тема од питања рода до односа појединца и структура власти и моћи. У намери да упути јасну критику против правила која важе на територији УН-а, против великих мера безбедности и двоструке челичне конструкције која брани главну капију од могућих напада цивила, против концепта „тајног” друштва које паралелно има епитет глобалног миротворца, Милисковић је одлучио да конструише и инаугурише ново тело фиктивног генералног секретара Уједињених нација с неограниченим мандатом.
© Културни центар Београда, Колекција Октобарски салон и уметник
Уговор о откупу: III-5-444/2.12.2019.
Инвентарски број: 1667
Фото: љубазношћу уметника
Избор библиографије:
57.Октобарски салон, Чудо какофоније. Културни центар Београда, 2018.
Milena Dragičević Šešić, Mirjana Nikolić, Situating Populist Politics: Arts & Media Nexus, Faculty of Dramatic Arts, Institute for Theatre, Film, Radio and Television, Belgrade: Clio, 2019, 138–139.
О АУТОРУ:
Бранко Милисковић (1982, Београд, Србија) студирао је на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Мрђана Бајића, Одсек вајарство. Наставио је своје постдипломске студије као стипендиста холандске владе на Краљевској академији уметности у Хагу и дипломирао на одсеку за 3D уметност 2009. године. Мастер диплому стекао је на Hochschule für Bildende Künste у Хамбургу у класи професорке Жан Фауст (Jeanne Faust), на Одсеку за проширене медије 2012. године. Посвећен је живом перформансу, моноопери, кабареу, фотографији и филму. Реализовао је своје радове на бројним престижним, националним и интернационалним фестивалима, изложбама и резиденцијама. Његов рад уврштен је у књиге Performance Art in Eastern Europe since 1960, Dr. Amy Bryzgel; Situating Populist Politics: Arts & Media Nexus, Milena Dragićević Šešić, Mirjana Nikolić; као и у бројне публикације, магазине и штампу. Бранко Милисковић је самостални уметник, члан УЛУС-а. Више информација на https://brankomiliskovic.wordpress.com/